Hedžing energije postaje pitanje na nivou upravnog odbora za kompanije koje posluju u jugoistočnoj Evropi. Tokom 23. nedelje postalo je jasno zašto. Cene električne energije ostale su visoke i fragmentisane, cene gasa kretale su se oko 50 €/MWh, proizvodnja iz obnovljivih izvora oslabila je, dok je proizvodnja iz termoelektrana naglo porasla. Za komunalne kompanije, trgovce, industrijska preduzeća i investitore, neadekvatno upravljanje izloženošću energiji postaje direktan finansijski rizik.
Terminski ugovori za gas na holandskom čvorištu TTF u proseku su iznosili 48,56 €/MWh, dok je jednomesečni fjučers bio oko 49,335 €/MWh. Istovremeno, cene električne energije u JIE kretale su se od 89,25 €/MWh u Grčkoj do 128,09 €/MWh u Italiji, dok su se brojna tržišta grupisala oko 100 €/MWh. Ovo više nije okruženje niskog rizika u nabavci energije.
Volatilnost je bila posledica fundamentalnih faktora. Potražnja je porasla za 8,2%, proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora pala je za 8,9%, hidroenergija je porasla za 10,1%, proizvodnja iz termoelektrana povećana je za 24,5%, dok je neto uvoz porastao za 9,1%. Svaka od ovih varijabli utiče na oblikovanje cena. Zajedno, one stvaraju tržište u kojem se nedeljni i satni ishodi mogu brzo menjati.
Za industrijske kompanije, ključno pitanje je zaštita budžeta. Električna energija može predstavljati značajan operativni trošak, posebno u sektorima metala, hemije, cementa, đubriva, prehrambene industrije i data-centara. Loše hedžovana energetska pozicija može značajno smanjiti profitne marže čak i kada su proizvodni volumeni stabilni.
Za proizvođače električne energije, hedžing štiti prihod. Merchant proizvodnja iz obnovljivih izvora izložena je riziku cene preuzimanja (capture price) i odstupanjima u balansiranju. Termoelektrane su izložene riziku cene goriva, hidroelektrane riziku vremenskog upravljanja vrednošću vode, dok baterijski sistemi zavise od spread rizika. Svaka klasa imovine zahteva drugačiji dizajn hedžinga.
Za kreditore, hedžing utiče na servisiranje duga. Projekat sa neuređenom tržišnom izloženošću ne može podržati isti nivo zaduženja kao projekat sa ugovorenim prihodima, fleksibilnošću uz skladištenje ili balansiranim hedžing portfoliom. Zbog toga energetska volatilnost direktno utiče na DSCR, equity IRR i strukturu kovenanata.
Korporativni PPA ugovori su deo rešenja, ali ne i potpuno rešenje. Kupci i prodavci moraju jasno definisati profil isporuke, odgovornost za balansiranje, indeksaciju cena, tretman ograničenja proizvodnje (curtailment), isporuku garancija porekla i rizik raskida ugovora. Loše strukturisan PPA može samo prebaciti rizik sa jedne strane na drugu.
Gasno tržište dodaje još jedan sloj rizika. Rizici LNG snabdevanja, nivo skladišta oko 38%, ograničeni kapaciteti američkog izvoza i održavanje TurkStream-a utiču na očekivanja cena električne energije u regionu. Čak i kompanije koje kupuju električnu energiju, a ne gas, izložene su ovom riziku kada gasne elektrane određuju marginalnu cenu.
Nedelja je pokazala da hedžing energije više nije tehničko pitanje trezora. To je strateško pitanje. Kompanije koje razumeju svoju satnu potrošnju, izloženost gorivu, strukturu ugovora i ugljenične obaveze imaće konkurentsku prednost. U JIE, energetski rizik se pomera sa trading desk-a u salu upravnog odbora.
Pripremljeno od strane energy.clarion.engineer
