Finansijska održivost projekata obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi ubrzano se menja. Tokom 23. nedelje postalo je jasno zbog čega oslanjanje isključivo na prosečne cene na dnevnom tržištu više nije dovoljno. Region je zabeležio veću potražnju za električnom energijom, slabiju proizvodnju iz promenljivih obnovljivih izvora, snažnije angažovanje termoelektrana, veći uvoz i izražene razlike u cenama između pojedinih tržišta. Projekat obnovljivih izvora energije finansiran na osnovu jednostavne pretpostavke o prosečnoj tržišnoj ceni zanemario bi veliki deo stvarnih tržišnih rizika.
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora energije smanjena je za 8,9% u odnosu na prethodnu nedelju, pri čemu je proizvodnja iz vetroelektrana pala za 15,5%, a iz solarnih elektrana za 5,1%. Istovremeno, regionalna potražnja za električnom energijom porasla je za 8,2% i dostigla 15,15 TWh. Proizvodnja iz termoelektrana povećana je za 24,5%, dok je neto uvoz porastao za 9,1%. Kretanja cena nisu bila ujednačena – cene su rasle u Bugarskoj i Italiji, dok su u Srbiji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji zabeleženi blaži padovi.
Upravo ovakvi tržišni uslovi otkrivaju slabosti pojednostavljenih modela procene prihoda. Solarna elektrana može se suočiti sa niskim cenama tokom podnevnih časova čak i kada su nedeljni proseci visoki. Vetroelektrana može ostvarivati značajnu godišnju proizvodnju, ali istovremeno imati visoke troškove odstupanja tokom nestabilnih tržišnih perioda. Tržišno orijentisan projekat može izgledati veoma atraktivno na osnovu prosečnih cena, ali izgubiti značajan deo vrednosti ukoliko se njegov proizvodni profil ne poklapa sa periodima najviših cena električne energije.
Finansijski održivi projekti iz obnovljivih izvora energije (OIE) danas zahtevaju višeslojnu strukturu prihoda. Prihod sa dnevnog tržišta predstavlja samo jedan deo ukupne slike. Investitori i developeri moraju uzeti u obzir optimizaciju na unutardnevnom tržištu, učešće na tržištu balansiranja, pružanje pomoćnih usluga elektroenergetskom sistemu, korporativne ugovore o otkupu električne energije (PPA), garancije porekla energije, integraciju baterijskih sistema za skladištenje energije i upravljanje ograničenjima proizvodnje. Što je struktura prihoda raznovrsnija, projekat postaje otporniji na tržišne promene.
Ovo je posebno značajno za Grčku, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, Srbiju i Mađarsku, gde broj planiranih projekata iz obnovljivih izvora energije ubrzano raste, dok ograničenja elektroenergetske mreže postaju sve vidljivija. Na ovim tržištima kreditori više ne bi trebalo da postavljaju samo pitanje koliko električne energije projekat proizvodi, već i kada je proizvodi, gde je priključen na mrežu, ko preuzima rizik odstupanja i na koji način su raspodeljeni rizici ograničenja proizvodnje.
Korporativni PPA ugovori mogu značajno unaprediti finansijsku održivost projekata, ali samo ukoliko su pravilno strukturirani. Ugovori sa fiksnom cenom smanjuju izloženost tržišnim oscilacijama, ali mogu preneti rizik proizvodnog profila i balansiranja na proizvođača. Ugovori indeksirani prema tržišnim cenama omogućavaju zadržavanje koristi od rasta cena, ali istovremeno ostavljaju kupce izloženim volatilnosti tržišta. Hibridni PPA modeli koji uključuju baterijska skladišta energije, garancije porekla i odredbe o oblikovanju profila isporuke mogli bi postati sve zastupljeniji.
Baterijski sistemi za skladištenje energije (BESS) sve češće postaju sastavni deo rešenja za obezbeđivanje finansijske održivosti projekata. Oni omogućavaju pomeranje proizvodnje u profitabilnije sate, smanjenje troškova odstupanja, iskorišćavanje večernjih cenovnih razlika i povećanje pouzdanosti isporuke. Kod solarnih elektrana baterije mogu ublažiti efekat takozvane „kanibalizacije cena“, dok kod vetroelektrana pomažu u smanjenju odstupanja između planirane i ostvarene proizvodnje i podržavaju strategije balansiranja.
Tokom 23. nedelje postalo je jasno da sektor obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi više ne posluje u jednostavnom tržišnom okruženju zasnovanom isključivo na rastu kapaciteta. Region ulazi u složeniji elektroenergetski sistem u kojem volatilnost tržišta, fleksibilnost sistema i pristup mreži postaju ključni faktori profitabilnosti. Naredna generacija finansijski održivih projekata biće upravo oni koji su od samog početka projektovani za ovakvo kompleksno tržišno okruženje.
Pripremljeno od strane energy.clarion.engineer
