Prva kvartalna procena Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika Evropske unije (CBAM) koju je objavio Sekretarijat Energetske zajednice predstavlja jedno od najjasnijih ranih upozorenja do sada da ovaj mehanizam već menja dinamiku trgovine električnom energijom širom Jugoistočne Evrope. Izveštaj navodi da je CBAM počeo da stvara merljivo strukturno razdvajanje između tržišta električne energije u EU i van nje, menjajući ekonomiju arbitraže, slabeći tržišno povezivanje i potencijalno podrivajući signale za ulaganja u obnovljive izvore energije u pojedinim delovima Zapadnog Balkana.
Izveštaj obuhvata šest ugovornih strana Energetske zajednice sa Zapadnog Balkana — Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju — zajedno sa susednim tržištima EU, uključujući Mađarsku, Hrvatsku, Bugarsku, Rumuniju, Grčku i Italiju.
Ono što ovaj dokument čini strateški izuzetno važnim jeste činjenica da prevazilazi nivo regulatorne teorije i pruža prve operativne dokaze o tome kako CBAM počinje da utiče na stvarne tokove električne energije, tržišne raspone cena, korišćenje interkonektora, rad elektroenergetskih sistema i regionalno formiranje cena nakon što je definitivna faza CBAM-a za električnu energiju počela 1. januara 2026. godine.
Najznačajniji zaključak jeste nagli raspad dugogodišnjeg mehanizma cenovne konvergencije između tržišta Zapadnog Balkana i susednih tržišta električne energije u EU. Istorijski gledano, tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi kretala su se relativno sinhronizovano, naročito oko mađarskog referentnog tržišta. Međutim, tokom prvog kvartala 2026. godine ta konvergencija je naglo oslabila. Izveštaj navodi da su se rasponi cena na dnevnom tržištu između tržišta WB6 i susednih zona EU proširili na više od 30 evra po megavat-satu, što je približno dva do tri puta više nego u istom periodu 2025. godine.
Ova divergencija pojavila se uprkos izuzetno snažnoj proizvodnji hidroenergije širom regiona, što bi u normalnim okolnostima trebalo da intenzivira izvoz iz jeftinijih elektroenergetskih sistema Zapadnog Balkana ka skupljim tržištima EU. Umesto toga, troškovi povezani sa CBAM-om izgleda da su neutralisali veliki deo mogućnosti za arbitražu. Izveštaj više puta naglašava da je uvoz električne energije iz sistema van EU postao ekonomski manje atraktivan nakon uključivanja troškova CBAM sertifikata, čak i kada je sama električna energija fizički ostajala značajno jeftinija nego unutar EU.
Tržišne posledice posebno su ozbiljne za Srbiju i Crnu Goru.
Prosečni podrazumevani CBAM faktor emisije za Srbiju izračunat je na 1,041 tCO2eq/MWh, što je proizvelo procenjeni CBAM trošak od 78,45 evra po megavat-satu za električnu energiju koja se uvozi u EU tokom prvog kvartala 2026. godine. Faktor za Crnu Goru iznosio je 0,979 tCO2eq/MWh, što odgovara trošku od približno 73,78 evra po megavat-satu. Bosna i Hercegovina suočila se sa najvećim opterećenjem od 86,51 evro po megavat-satu. Albanija je, nasuprot tome, zadržala nulti podrazumevani faktor emisije, čime su albanski izvozi hidroenergije praktično izuzeti od CBAM dažbina.
Ova razlika odmah je počela da menja regionalnu konkurentnost.
Izveštaj identifikuje Albaniju kao strukturno privilegovanu u okviru CBAM-a, jer njen elektroenergetski miks zasnovan na hidroenergiji omogućava izvoz na tržišta EU bez dodatnih ugljeničnih troškova. Crna Gora je, uprkos snažnoj proizvodnji hidroenergije tokom prvog kvartala, ostala komercijalno hendikepirana zato što je podrazumevani nacionalni faktor emisije i dalje odražavao prisustvo proizvodnje iz uglja unutar njenog sistema.
Podmorski kabl između Crne Gore i Italije postao je najjasniji primer ove distorzije.
Zona „Južna Italija“ beležila je prosečne cene tokom prvog kvartala 2026. godine iznad 130 evra po megavat-satu, dok je prosek u Crnoj Gori iznosio samo 85,8 evra po megavat-satu, stvarajući najveći regionalni raspon od približno 43 evra po megavat-satu. U normalnim tržišnim uslovima, ovakav raspon bi izazvao snažan rast izvoza iz Crne Gore ka Italiji. Međutim, planirani tokovi iz Crne Gore prema Italiji pali su za više od 2.100 MWh dnevno, dok su i fizički tokovi značajno opali.
Sekretarijat Energetske zajednice izričito zaključuje da je najverovatnije objašnjenje činjenica da su CBAM troškovi apsorbovali većinu ili čak čitavu dostupnu arbitražnu maržu. Izveštaj navodi da su aukcijske cene prekograničnih kapaciteta na interkonektoru između Crne Gore i Italije ostale gotovo nepromenjene u odnosu na 2025. godinu uprkos ogromnom povećanju tržišnog raspona, što ukazuje da trgovci nisu smatrali razliku u cenama komercijalno iskoristivom nakon uključivanja CBAM troškova.
Ovo predstavlja verovatno prvi stvarni dokaz da CBAM direktno menja komercijalnu vrednost ključne prenosne infrastrukture u Jugoistočnoj Evropi.
Slična dinamika zabeležena je i u Srbiji.
SEEPEX, najveća regionalna berza električne energije, zabeležila je pad obima trgovine od 11% tokom prvog kvartala 2026. godine, iako je nekoliko susednih berzi istovremeno raslo. Izveštaj ovaj pad delimično povezuje sa ranijom ulogom Srbije kao tranzitnog trgovinskog koridora između tržišta EU. Pre uvođenja CBAM-a, rute poput Mađarska–Srbija–Bugarska bile su komercijalno veoma atraktivne za regionalnu trgovinu električnom energijom. Nakon uvođenja CBAM-a, takve tranzitne strategije postale su znatno manje isplative zbog regulatorne neizvesnosti i finansijskih posledica prolaska električne energije kroz teritoriju van EU.
Rezultat je delimično preusmeravanje trgovine električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi sa tranzitnih koridora Zapadnog Balkana ka „CBAM-free“ rutama.
Izveštaj više puta pominje pojavu novih trgovinskih struktura koje zaobilaze Srbiju i ostala tržišta WB6. Trgovina unutar WB6 regiona je porasla, dok su pojedini koridori unutar EU i rute povezane sa Albanijom dobile strateški značaj. Izvoz iz Albanije ka Grčkoj naglo je porastao, dok je sama Grčka sve više preuzimala ulogu redistributivnog čvorišta prema Bugarskoj i Italiji.
Ovo može imati veoma ozbiljne posledice za buduća ulaganja u elektroenergetsku mrežu i regionalnu tržišnu integraciju.
Jedan od najsnažnijih zaključaka izveštaja jeste da bi CBAM mogao nenamerno da poveća fragmentaciju između elektroenergetskih sistema EU i sistema van Unije. Ako se ovakav trend nastavi, mehanizam bi mogao da stvori dve paralelne regionalne realnosti: izvoznike sa niskim ugljeničnim intenzitetom poput Albanije, koji imaju privilegovan pristup tržištima EU, i sisteme oslonjene na ugalj poput Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, koji će se suočavati sa strukturno slabijom izvozno-ekonomskom pozicijom bez obzira na stvarnu satnu proizvodnju iz obnovljivih izvora energije.
Za developere i investitore u obnovljive izvore energije ovo menja čitavu jednačinu isplativosti projekata.
Izveštaj izričito upozorava da uniformni podrazumevani faktori emisije mogu oslabiti podsticaje za ulaganja u obnovljive izvore u ugljenično intenzivnim državama, jer izvezena „zelena“ električna energija i dalje može naslediti nacionalne emisijske penale. Ovo se direktno povezuje sa aktuelnim debatama o garancijama porekla, satnom usklađivanju proizvodnje i potrošnje, strukturi PPA ugovora i fizičkoj sledljivosti niskougljenične električne energije koja se izvozi sa Zapadnog Balkana u EU.
Iz investicione perspektive, posledice prevazilaze kratkoročnu trgovinu električnom energijom.
Ukoliko nacionalni podrazumevani faktori emisije nastave da dominiraju u tretmanu električne energije unutar CBAM-a, developeri u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini mogli bi sve više da zahtevaju dodatne ugovorne strukture kako bi očuvali konkurentnost izvoza. To bi moglo ubrzati potrebu za fizički sledljivim PPA ugovorima za obnovljive izvore, sistemima satnog usklađivanja električne energije, namenskim industrijskim offtake aranžmanima i unapred verifikovanim mehanizmima sposobnim da dokažu niži ugrađeni ugljenični intenzitet od nacionalnog proseka.
Izveštaj takođe otvara pitanje operativne stabilnosti elektroenergetskog sistema.
Komercijalni rasporedi i fizički tokovi električne energije sve više su se razilazili tokom prvog kvartala 2026. godine. Dok su trgovci smanjivali komercijalno korišćenje pojedinih tranzitnih koridora WB6, fizička električna energija nastavila je da teče u skladu sa zakonima mrežne fizike, a ne prema komercijalnim rasporedima.
Ovo je značajno jer operatori prenosnih sistema zavise od komercijalno planiranih tokova radi balansiranja sistema i upravljanja zagušenjima mreže. Izveštaj upozorava da rastući nesklad između komercijalnih i fizičkih tokova može stvoriti dodatni operativni pritisak na regionalne operatore prenosnih sistema i potencijalno povećati sistemske troškove i mrežne tarife.
Sekretarijat posebno ističe južno-severni koridor koji se proteže od Grčke preko Albanije i Crne Gore ka Bosni i Hrvatskoj kao strateški osetljiv. Dokument podseća na regionalni kolaps elektroenergetskog sistema iz juna 2024. godine, izazvan istovremenim ispadom 400 kV dalekovoda u Crnoj Gori i Albaniji, kao primer koliko teško opterećeni i nedovoljno koordinisani sistemi mogu postati ranjivi u uslovima povećanog stresa.
Hidrološke prilike nesumnjivo su bile jedan od ključnih faktora tokom prvog kvartala 2026. godine.
Regionalna proizvodnja hidroenergije povećana je za 33% na godišnjem nivou, sa 16,70 TWh na 22,18 TWh. Sama Albanija povećala je proizvodnju hidroenergije za približno 70%, dok je Grčka zabeležila dramatičan rast od čak 275% u odnosu na nisku bazu iz 2025. godine. Istovremeno je proizvodnja iz uglja u regionu pala za oko 16%.
Izveštaj pažljivo izbegava da sve uočene promene pripiše isključivo CBAM-u, naglašavajući da su hidrološki uslovi tokom prvog kvartala bili izuzetni i da su potrebni duži periodi posmatranja pre donošenja konačnih zaključaka o trajnim strukturnim promenama.
Ipak, tržišni signali postaju sve teži za ignorisanje.
Ključna poruka Sekretarijata jeste da CBAM već sada počinje da menja ekonomiju elektroenergetskog sektora u Jugoistočnoj Evropi, čak i pre nego što su mnogi dugoročni mehanizmi usklađivanja ugljenika i sistemi pune usaglašenosti u potpunosti razvijeni. Ovaj mehanizam više nije samo budući regulatorni koncept za regionalni energetski sektor — on već aktivno utiče na raspone cena, ekonomiju prenosa, tržišnu likvidnost, izbor trgovinskih ruta, konkurentnost obnovljivih izvora energije i rad elektroenergetskih sistema širom regiona.
Za Srbiju, Crnu Goru i širi prostor Zapadnog Balkana, strateško pitanje više nije da li će CBAM uticati na regionalna tržišta električne energije, već da li elektroenergetski sistemi, operatori prenosnih sistema, berze, trgovci, industrijski izvoznici i developeri obnovljivih izvora mogu dovoljno brzo da se prilagode kako bi sprečili da dugoročna fragmentacija postane trajno ugrađena u elektroenergetsku arhitekturu Jugoistočne Evrope.
