Evropska unija planira da ublaži svoja međuciljeve za punjenje skladišta gasa kako bi smanjila tržišne distorzije i podstakla efikasnije skladištenje gasa za zimu, saopštila je Evropska komisija u sredu. Ova odluka dolazi zbog rastuće zabrinutosti da bi blok mogao imati poteškoća u ispunjavanju svojih obaveznih ciljeva skladištenja ove godine.
Komisija je naglasila potrebu za većom fleksibilnošću u punjenju skladišta kako bi se izbegla veštačka poskupljenja i stres na tržištu. „Fleksibilnije putanje punjenja, uz podršku Komisije, mogu pomoći u smanjenju sistemskog stresa i tržišnih distorzija, omogućavajući dopunu skladišta pod povoljnijim uslovima kupovine i obezbeđujući sigurnost snabdevanja“, navodi se u saopštenju, bez daljih detalja.
Uticaj trenutnih pravila o skladištenju
Skladišta gasa imaju ključnu ulogu kao tampon tokom zime, kada potražnja dostigne vrhunac, stabilizujući cene i obezbeđujući sigurnost snabdevanja. Kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu 2022. godine, EU je uvela obavezne ciljeve skladištenja: 80% kapaciteta po zemlji u 2022. i 90% godišnje od 2023, koji se moraju dostići do 1. novembra.
Međutim, trgovci upozoravaju da su ova pravila poremetila tržište gasa, povećavajući letnje cene i obeshrabrujući kupovinu gasa za skladištenje. Regulativa je primorala zemlje da kupuju gas istovremeno, što je dodatno narušilo tržišnu ravnotežu. „Regulativa koja je uvedena kako bi zaštitila tržište sledeće zime zapravo je već mnogo ranije narušila tržište“, rekao je jedan trgovac.
Situacija se pogoršala ove zime zbog nižih temperatura, slabije proizvodnje iz vetra i smanjenih isporuka ruskog gasa kroz Ukrajinu. Kao rezultat toga, Evropa je povukla više gasa iz skladišta nego prethodnih godina, što je dovelo do nižih od očekivanih zaliha.
Nemačka i druge zemlje EU suočene sa izazovima skladištenja
Nemačka, koja mora da dostigne 90% popunjenosti skladišta do 1. novembra, suočava se sa velikom tržišnom neizvesnošću, pri čemu više od polovine kapaciteta ostaje nezakazano nakon 25. aprila. Slični problemi postoje u Austriji i Češkoj, gde su ciljevi skladištenja zasnovani na nivou nacionalne potrošnje.
U 2022. godini, tokom energetske krize, nemačka vlada je intervenisala i potrošila skoro 9 milijardi evra na kupovinu 50 TWh gasa po ceni od 174 evra/MWh, što je značajno iznad tržišne cene. Ovi troškovi još nisu u potpunosti nadoknađeni.
Lideri nemačke energetske industrije sada pozivaju na smanjenje obaveznih ciljeva skladištenja. Kerstin Andreae, predsednica nemačkog energetskog lobija BDEW, izjavila je da su ciljevi bili neophodni nakon ruske invazije, ali da se situacija promenila. „Pravni zahtevi značajno utiču na ponašanje tržišta i predstavljaju pogrešan podsticaj za sezonsko pokrivanje“, rekla je, pozivajući na smanjenje cilja skladištenja sa 90% na 80% kako bi se stabilizovalo tržište.
Neizvesnost oko ciljeva skladištenja za 2024.
Od ponedeljka, skladišta gasa u EU bila su popunjena sa 40,3% kapaciteta, što je više od 20 procentnih poena manje nego prošle godine u isto vreme. Analitičari, uključujući energetskog stratega Rabobank Florence Schmit, upozoravaju da bi EU mogla da ne dostigne cilj od 90% skladištenja ako se trenutni tržišni uslovi nastave.
Odluka Evropske komisije da ublaži ciljeve punjenja skladišta mogla bi da pomogne u smanjenju pritiska na tržište, omogućavajući efikasnije punjenje skladišta bez navođenja zemalja na kupovinu gasa po veštački visokim cenama. Ipak, tačni detalji revidirane politike još uvek nisu poznati.
