Tokom 34. nedelje 2024. godine, potražnja za električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi (JIE) je opala u poređenju sa 31. nedeljom, usled pada prosečnih temperatura u većem delu regiona, što je smanjilo potrebu za korišćenjem klima uređaja. Prosečne temperature su opale u svim analiziranim zemljama tokom četvrte nedelje avgusta, sa padom u rasponu od 3,3°C u Nemačkoj do 0,4°C u Španiji. To je dovelo do značajnog smanjenja ukupne potražnje za električnom energijom u regionu JIE, koja je opala za 7,09% na 16.789,14 GWh.
Zemlje u kojima se Velika Gospojina slavi kao državni praznik 15. avgusta zabeležile su primetan pad potražnje za električnom energijom. Italija i Grčka su zabeležile najveće padove, sa padom potražnje od 19,98% i 9,46%, redom, dok je u Bugarskoj zabeležen pad od 3,65%. S druge strane, Srbija i Mađarska su zabeležile porast potražnje za električnom energijom, sa porastom od 9,91% i 4,25%, redom, zbog visokih temperatura koje su i dalje prisutne u tim zemljama.
Proizvodnja iz promenljivih izvora obnovljive energije u regionu JIE takođe je opala u 34. nedelji u poređenju sa 31. nedeljom, sa padom od 14,8% na 2.732,61 GWh. Proizvodnja energije iz vetra značajno je opala, sa padom od 20,7% na 1.206,70 GWh, zbog slabih vetrova u većem delu regiona, osim u Hrvatskoj i Mađarskoj. Srbija je zabeležila najveći pad proizvodnje energije iz vetra, sa padom od 65,3%, dok je u Rumuniji zabeležen pad od 45,5%. Italija, Turska i Grčka su takođe zabeležile padove u proizvodnji energije iz vetra, sa smanjenjem od 40,9%, 13,9% i 12,3%, redom.
Slično tome, proizvodnja solarne energije u regionu JIE opala je za 9,4% na 1.525,91 GWh u poređenju sa 31. nedeljom. Većina zemalja JIE zabeležila je pad proizvodnje solarne energije, pri čemu su Grčka i Turska zabeležile najznačajnije padove od 23,7% i 11,4%, redom. Bugarska i Hrvatska su jedine zemlje u kojima je proizvodnja solarne energije ostala stabilna.
Proizvodnja hidroenergije u regionu JIE takođe je opala u 34. nedelji, sa padom od 10,07% na 2.578,53 GWh. Italija i Grčka zabeležile su najstrmije padove u proizvodnji hidroenergije, sa smanjenjem od 25,59% i 21,82%, redom. Mađarska, Bugarska i Rumunija su takođe zabeležile padove u proizvodnji hidroenergije, sa smanjenjem od 16,09%, 11,61% i 5,66%, redom.
Proizvodnja termalne energije u regionu JIE opala je za 6,06% u 34. nedelji u poređenju sa 31. nedeljom, što je rezultiralo ukupnom proizvodnjom od 8.332,92 GWh. Proizvodnja energije iz uglja blago je opala za 0,90% na 3.630,36 GWh, dok je proizvodnja energije iz gasa zabeležila značajniji pad od 9,69%, sa ukupnom proizvodnjom od 4.702,56 GWh. U Turskoj je proizvodnja energije iz uglja opala za 3,52%, ali je proizvodnja energije iz gasa porasla za 6,18%. Bugarska je zabeležila padove i u proizvodnji energije iz uglja i iz gasa, sa smanjenjem od 23,14% i 3,80%, redom. Italija je takođe zabeležila padove u proizvodnji električne energije iz uglja i gasa, sa padom od 7,77% i 26,88%, redom. S druge strane, u Grčkoj je proizvodnja električne energije iz lignita i gasa porasla za 167% i 3,37%, redom.
Što se tiče prekogranične trgovine električnom energijom, region JIE zabeležio je porast neto uvoza električne energije od 17,35% u 34. nedelji u poređenju sa 31. nedeljom, dostigavši 1.464,18 GWh. Tokom četvrte nedelje avgusta, izvoz električne energije iz regiona JIE opao je za 18,8% na 93,36 GWh, dok je uvoz električne energije porastao za 14,3% na 1.557,35 GWh, čime je JIE postao neto uvoznik električne energije u 34. nedelji. Hrvatska i Rumunija zabeležile su najveće povećanje neto uvoza električne energije, sa porastom od 151,70% i 85,83%, redom. Italija je jedina zemlja koja je zabeležila blagi pad neto uvoza električne energije, sa smanjenjem od 0,25%. Turska je prešla iz statusa neto izvoznika u 31. nedelji u neto uvoznika u 34. nedelji, sa neto uvozom od 8,61 GWh. Bugarska je, međutim, zadržala status neto izvoznika i zabeležila porast izvoza električne energije od 41,88%.
