Energetska kriza naterala je Brisel da reformiše tržište električne energije kako bi osigurali snabdevanje po prihvatljivim cenama. A u strahu da sukob na Bliskom istoku i sabotaža na Baltičkom gasovodu ponovo ne pokrenu poskupljenje gasa, razmatraju i produženje ograničenja cene tog energenta za hitne slučajeve. Srpski energetski sistem je stabilan, a štednja struje račune domaćinstvima može i prepoloviti.
U Srbiji se na struju greje ili dogreva oko 20 odsto domaćinstava. S obzirom na novembarsko poskupljenje, popusti koje EPS daje za uštede, mesečni račun tokom grejne sezone mogu umanjiti i do 50 odsto. Stručnjaci ocenjuju da prostora za štednju ima.
“Ono što je dobro u programu EPS-a jeste to što se gleda ono što je povoljnije za kupca – da li je taj mesec pre dve godine ili mesec prošle godine, dakle gde je napravljena veća ušteda, ta ušteda će se računati za popust”, kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku.
Marković kaže da što se tiče štednje uvek su isti saveti – prvo da budemo racionalni u potrošnji električne energije, da je koristimo onda kad nam treba, da je ne rasipamo, a, naravno, ukoliko smo u mogućnosti i da smanjujemo potrošnju.
“Savete za racionalnu potrošnju energije delimo na one mere koje su neinvesticione, koje zavise od promene našeg ponašanja, preko onih niskoinvesticionih do zahtevnih investicionih, postavljnja izolacije i zamene prozora na zgradama. Na primer, uštede električne energije ćete ostvarati najmanje od deset odsto samo ako stavite poklopac na posudu kada nešto kuvate”, kaže Slobodan Ružić, konsultant na projektu “Bolja energija”.
Štednja energije je prioritet i Evropske unije. Sa početkom grejne sezone, cene struje i gasa na evropskim berzama beleže blagi rast. A posle dve godine Brisel je postigao načelni dogovor o reformisanju tržišta električne energije koji treba da obezbedi dugoročne ugovore snabdevanja po predvidivim i prihvatljivim cenama struje.
“Reforma će povećati otpornosti evropskog tržišta električne energije na sve buduće šokove cena koje prouzokuju tenzije na tržištima gasa, ali i da se pripremimo za budućnost bez uglja. To će osigurati i neophodna ulaganja u čistu energiju”, kaže Кadri Simon, komesarka za energetiku Evropske unije.
Кako bi pospešila investicije u zelene megavate, ove sedmice Evropska unija treba da obelodani i “paket energije vetra”. A činjenice pokazuju i da odustajanje od uglja ne ide dogovorenom dinamikom – i dok neke članice termoelektrane drže u rezervi za slučaj krize, većina traži odlaganje njihovog zatvaranja.
