Ekstremne vrućine i izuzetno nizak vodostaj Dunava dodatno ograničavaju snabdevanje električnom energijom širom jugoistočne Evrope, smanjujući proizvodnju iz nuklearnih i hidroelektrana i povećavajući zavisnost od fosilnih elektrana i prekograničnog uvoza.
Mađarska nuklearna elektrana Paks, snage 2 GW, koja uobičajeno pokriva i do 40% nacionalne potrošnje električne energije, bila je početkom avgusta prinuđena da obustavi proizvodnju jer je nizak vodostaj Dunava ograničio mogućnosti za hlađenje reaktora.
Mađarska je instalirala oko 8 GW solarnih kapaciteta, što omogućava da fotonaponske elektrane tokom pojedinih dnevnih perioda pokriju i do 80% potražnje za električnom energijom. Međutim, nakon zalaska sunca elektroenergetski sistem postaje znatno opterećeniji, zbog čega fosilne elektrane moraju da povećaju proizvodnju, dok se Mađarska sve više oslanja na uvoz električne energije iz regiona.
Rumunija se suočava sa sličnim problemima u nuklearnoj elektrani Černavoda, dok je Bugarska smanjila proizvodnju na petom bloku nuklearne elektrane Kozloduj za oko 120 MW zbog opadanja vodostaja Dunava. Bugarske vlasti su takođe pokrenule izgradnju objekta dužine 250–300 metara u blizini Kozloduja kako bi zaštitile dostupnost vode potrebne za rad elektrane.
Srbija je pogođena kroz kombinaciju nepovoljne hidrološke situacije na domaćem tržištu i zategnutijih uslova snabdevanja u regionu. Dotok vode Dunavom na hidroenergetskom kompleksu Đerdap pao je na oko 1.400 kubnih metara u sekundi, što značajno ograničava proizvodnju hidroelektrana.
Smanjena raspoloživost nuklearnih kapaciteta u Mađarskoj i Rumuniji povremeno je iz šireg regionalnog elektroenergetskog sistema uklanjala procenjenih 4 GW bazne proizvodnje.
Istovremena ograničenja pokazuju sve veću međuzavisnost elektroenergetskih tržišta jugoistočne Evrope. Smanjena proizvodnja u jednoj zemlji sve češće se pretvara u povećanu potrebu za uvozom, opterećenije prekogranične kapacitete i više cene električne energije na drugim tržištima.
Pritisak je posebno izražen tokom večernjih sati, kada solarna proizvodnja nestaje, dok potražnja za električnom energijom ostaje povišena zbog potreba za hlađenjem.
Leto 2026. godine tako postaje test otpornosti ne samo pojedinačnih proizvodnih objekata već i sposobnosti regiona da raspoloživu fleksibilnu proizvodnju deli između tržišta koja su sve snažnije međusobno povezana.
