Nakon što su prošlog leta dostigle nezabeleženi maksimum, cene struje u Evropi su se sada vratile na predratne nivoe za gas, a na nekim mestima su čak i ušle u negativnu teritoriju za električnu energiju. Ali nemojte da vas zavara, ovo je samo pad onoga što će verovatno postati sezonska vožnja toboganom.
Na prvi pogled, bilo bi primamljivo zaključiti da je evropska energetska kriza napravila odlučujući zaokret na bolje. Nakon što su u avgustu prošle godine dostigle istorijski maksimum, cene na veleprodajnom tržištu električne energije u EU ušle su u negativnu teritoriju u Finskoj tokom proteklih nedelja i dostigle nove minimume u drugim zemljama zbog toplog i sunčanog vremena.
U Belgiji su, na primer, vetar i solarna energija proizveli dovoljno električne energije da pokriju celokupnu potražnju zemlje po prvi put prošle nedelje. Proizvodnja električne energije bila je toliko visoka da su belgijske vlasti čak morale da smanje proizvodnju energije vetra i plaćaju velikim industrijskim potrošačima električne energije da povećaju svoju potrošnju kako bi apsorbovali višak proizvodnje.
U januaru su se cene gasa vratile na nivoe koji nisu viđeni od juna 2021. godine, koja je prethodila ratu Rusije protiv Ukrajine, uglavnom zbog neobično tople zime i smanjenja potražnje među industrijskim potrošačima. U avgustu je potom dostignut istorijski maksimum od 340 evra po megavat satu, nakon što je Rusija skoro zaustavila sav izvoz zbog sankcija koje su joj uvedene.
Dakle, da li je Evropa napravila zaokret u energetskoj krizi? Odgovor je i “da”, i “ne”.
“Sa vedrije strane, toplo i sunčano vreme je dovelo do povećane proizvodnje solarne energije, postavljajući rekorde u nekim zemljama, dok je kišno vreme u drugim delovima Evrope dovelo do porasta proizvodnje hidroenergije iz godine u godinu”, objašnjava Sara Braun iz “Embera”, istraživačkog centra za klimu i energiju.
Francuski nuklearni reaktori se takođe konačno vraćaju na mrežu nakon što su prošle godine pretrpeli niz kvarova ili su bili podvrgnuti radovima na održavanju koji su bili odloženi zbog pandemije korona virusa.
“Shodno tome, vidimo značajan pad potražnje za električnom energijom proizvedenom od fosilnih goriva, koja je prošle godine bila neviđeno skupa, u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je kombinovano sa periodom niske potražnje za električnom energijom i prezasićenošću tržišta fosilnog gasa”, rekla je ona za EURACTIV.
Politike sprovedene na nivou EU su takođe pomogle, istakla je Evropska komisija u dokumentu koji opisuje napredak postignut otkako je izvršna vlast EU pre godinu dana predložila svoj plan REPowerEU, koji ima za cilj odbacivanje ruskog gasa.
Zabrinutost zbog nestašice energije u zimskom periodu se povukla pošto je Evropa počela da diverzifikuje snabdevanje gasom i sprovela vanredne mere, kao što je cilj od 90% skladištenja gasa uoči zimske grejne sezone i cilj smanjenja potražnje za električnom energijom od pet odsto tokom najkritičnijih sati potražnje.
Gledajući narednu zimu, Evropa je takođe u boljoj poziciji, sa nivoom skladištenja gasa koji u proseku dostiže 60% u poređenju sa prošlogodišnjim prosekom od oko 30%, kaže Kristijan Rubi, generalni sekretar Eurelectric-a, udruženja za elektroprivredu EU.
Ipak, Evropa je daleko od toga da je završila sa promenama cena energije. U stvari, očekuje se da će velike sezonske fluktuacije cena postati norma dok Evropa ide napred sa povećanim udelom obnovljive električne energije, kažu stručnjaci.
“Možemo očekivati da će se u sistemu sa visokom obnovljivom energijom često dešavati slično. Kada su vremenski uslovi pogodni, biće snažan pritisak na cene. Velike padavine u Finskoj, na primer, snažno su uticale na hidroenergetske kapacitete zemlje i doprinele pritisku na smanjenje cena”, navodi Rubi.
“Previše je rano za opuštanje, mogli bismo da imamo hladnu zimu i loše vremenske uslove, što bi moglo ponovo da podigne cene. Budućem energetskom sistemu EU mogli bi da budu potrebni mnogo veći kapaciteti za skladištenje u različitim tehnologijama i vremenskim okvirima, da bi mogao da odgovori sezonskoj ponudi i potražnji“, dodao je on.
Georg Zahman, iz Brigelovog ekonomskog istraživačkog centra u Briselu, slaže se da je Evropa u boljoj poziciji nego prošle godine, i navodi da povećane količine nuklearne i solarne energije povući generalno pozitivan trend uoči sledeće zime.
“Ali izazov postaje sve veći usled činjenice da će evropski energetski sistem biti veoma različit leti i zimi”, rekao je on za EURACTIV.
Što se tiče gasa, evropski nivoi skladišta su već bili puni u novembru prošle godine, a trenutno nema dodatnih kapaciteta za skladištenje, ističe Zahman. Pored toga, solarna proizvodnja u januaru iznosi samo deset do 20 odsto letnje, a izgradnja više fotonaponskih elektrana adonosi samo ograničenu koristi za pokrivanje zimske potražnje.
“Stoga, razlike između leta i zime mogle bi da postanu mnogo izraženije, i nadamo se da će to podstaći više strukturalnih rešenja, kao što su komercijalizacija sezonskog skladištenja ili sezonsko ponašanje koje menja potražnju”, kaže Zahman.
Sa rastućim udelom obnovljivih izvora u miksu električne energije, rešavanje sezonskih promena cena biće ključni izazov za Evropu, što će ovo pitanje učiniti jednom od centralnih političkih debata u tekućoj reformi pravila tržišta električne energije u EU.
“Ove cene pokazuju da tržište funkcioniše”, kaže Rubi. Međutim, on dodaje da su dugoročni signali cena takođe potrebni jer pružaju jasnoću investitorima koji žele da ulože novac u velika energetska sredstva kao što su vetroelektrane na moru, mrežna infrastruktura ili nuklearne elektrane.
Te investicije su od suštinskog značaja za uspeh zelene tranzicije i periodi veoma niskih cena ne bi smeli da ih odvrate, zaključio je on, prenosi Euraktiv.
