Evropa ulazi u ključni period popunjavanja skladišta gasa uz kombinaciju niskih zaliha, poremećenih isporuka iz Persijskog zaliva i obnovljene konkurencije azijskih kupaca za LNG. Neposredna reakcija tržišta bila je snažna: referentna evropska cena gasa na holandskom TTF tržištu porasla je za gotovo 49% od kraja juna, što je znatno više od približno 20% rasta cene sirove nafte Brent u istom periodu.
Skladišta gasa u Nemačkoj bila su popunjena svega 45%, dok je nacionalni cilj bio dostizanje nivoa od 70% do početka novembra. Francuska je u julu trebalo da primi samo 13 LNG tereta, što predstavlja najmanji mesečni obim u poslednjih više od pet godina, dok je dodatnih osam isporuka planiranih za avgust nedavno preusmereno na druga tržišta.
Nizak nivo skladišnih zaliha sam po sebi ne znači automatski da će tokom zime doći do nestašice gasa, ali povećava osetljivost tržišta na promene cena. Relativno blaga zima mogla bi biti prevaziđena kroz nižu potrošnju, uvoz iz Norveške, postojeće cevovodne tokove i korišćenje LNG terminala. Međutim, hladan početak grejne sezone mogao bi da izloži Evropu skupoj kupovini na spot tržištu upravo u trenutku kada i Azija obnavlja svoje zalihe.
Odnos između evropskog TTF i azijskog JKM referentnog tržišta već pokazuje izazov sa kojim se Evropa suočava. JKM se trgovao na nivou od 21,375 dolara/MMBtu, odnosno oko 1,4 dolara/MMBtu iznad cene TTF gasa izražene u dolarima. To znači da evropsko tržište nije nudilo dovoljno visok cenovni signal kako bi kontinuirano privuklo fleksibilne LNG terete od azijskih kupaca. Visoka potražnja za električnom energijom tokom toplotnih talasa u Aziji dodatno je povećala tu premiju.
Oprezan pristup Katara uneo je dodatni nivo neizvesnosti. Iako je jedan tanker navodno napustio Ormuški moreuz, QatarEnergy je nastavio da zadržava režim više sile (force majeure) za isporuke evropskim i azijskim kupcima. Suština problema nije u jednom pojedinačnom LNG teretu, već u nedostatku sigurnosti kada će se normalan režim izvoza u potpunosti obnoviti.
Toplotni talasi u Evropi dodatno su pogoršali situaciju. Veća potrošnja električne energije za klimatizaciju povećava potrebu za proizvodnjom iz gasnih elektrana, dok visoke temperature reka i vazduha mogu ograničiti proizvodnju nuklearnih elektrana. Ta kombinacija povećava potrošnju gasa upravo u periodu kada bi tržište normalno trebalo da usmerava višak ponude u skladišta. Ekonomika ubrizgavanja gasa u skladišta takođe postaje manje povoljna kada su trenutne cene već visoke u odnosu na očekivane zimske ugovore.
Evropa je danas bolje pripremljena nego na početku energetske krize 2022. godine. Godišnja potrošnja gasa smanjena je za oko 20%, dok su značajno povećani kapaciteti za regasifikaciju LNG-a. Ova poboljšanja smanjuju zavisnost od jednog dobavljača gasa, ali ne uklanjaju zavisnost od globalnog LNG tržišta. Regasifikacioni terminali imaju vrednost samo ako postoje dostupni LNG tereti i ako je Evropa spremna da ponudi višu cenu od konkurentskih kupaca.
Industrijski potrošači sada se suočavaju sa složenim okruženjem za ugovaranje snabdevanja. Potpuna izloženost spot cenama donosi neprihvatljivu neizvesnost troškova, dok zaključavanje celokupne zimske potrošnje po trenutno visokim terminskim cenama nosi rizik trajnog prihvatanja geopolitičke premije. Zbog toga će mnoge kompanije verovatno primenjivati slojevitu strategiju zaštite od cenovnog rizika, koja kombinuje fiksne količine po unapred definisanim cenama, indeksirane ugovore, programe upravljanja potrošnjom i veću operativnu fleksibilnost.
Proizvođači električne energije suočavaju se sa sličnim izazovom. Gasne elektrane mogu imati koristi od viših cena električne energije, ali razlika između prihoda od prodaje struje i troškova gasa i emisijskih jedinica ugljen-dioksida može se veoma brzo promeniti. Energetske kompanije koje imaju pristup skladištima gasa i diversifikovane LNG portfolije imaju strukturnu prednost u odnosu na manje snabdevače koji zavise od kratkoročne kupovine na veleprodajnom tržištu.
Zimski bilans neće zavisiti samo od jednog procenta popunjenosti skladišta. Na njega će uticati vremenski uslovi, potražnja za LNG-om u Aziji, dostupnost norveškog gasa, performanse francuskog nuklearnog sektora i brzina povratka izvoza iz Persijskog zaliva.
Evropa danas ima više uvozne infrastrukture nego pre četiri godine, ali granična količina gasa koja određuje cenu i dalje se takmiči na globalnom tržištu i postaje sve skuplja. U narednim mesecima upravo će dostupnost tih poslednjih LNG tereta biti ključni faktor koji će oblikovati evropske cene gasa i energetsku sigurnost.
