Usvajanje cilja od 45% obnovljive energije može pomoći u usklađivanju mrežne infrastrukture sa tržištima čiste tehnologije koja se brzo širi, osiguravajući da prelazak EU sa skupih fosilnih goriva ne izgubi brzinu, tvrde stručnjaci.
Prošla godina je bila rekordna za primenu čiste energije u Evropi. Industrijska tela predviđaju da će rast čiste tehnologije nastaviti da se ubrzava.
Istraživanje koje je sproveo Ember otkrilo je da će projektovana stopa ugradnje ključnih čistih tehnologija daleko nadmašiti očekivanja od paketa Fit-for-55, stavljajući EU na kurs da do 2030. dostigne najmanje 45% obnovljive energije.
Ovo ponovo odražava hitnost za izbacivanje fosilnih goriva u Evropi od početka energetske krize i ruske invazije na Ukrajinu.
Međutim, da bi pružila zamah čistih tehnologija koje su pokrenula tržišta, industrija i nacionalne politike, EU će trebati realne planove za infrastrukturu kako bi održala korak. Jedan ključni deo ovoga su električne mreže.
Stratosferski rast tehnologija poput toplotnih pumpi, električnih vozila, solarne energije i vetra, dobra je vest za energetsku tranziciju i otpornost Evrope u suočavanju sa energetskim krizama.
Elektrifikovani sistem podržan obnovljivom energijom je najefikasnije i najisplativije sredstvo za optimizaciju energetskog sistema, zamenu potrošnje fosilnih goriva i vitalno smanjenje gasova staklene bašte.
Smanjenje zavisnosti Evrope od fosilnih goriva takođe će pomoći da se zauvek isključi ruski gas.
Električne mreže će podržati ovu ekonomsku promenu. Električne mreže na svim naponskim nivoima, nacionalnim i prekograničnim, omogućavaju integraciju obnovljivih izvora energije.
Oni određuju količinu obnovljive električne energije i rešenja za čistu energiju, kao što su usluge fleksibilnosti, koje mogu da budu na mreži. Kao takvo, njihovo postavljanje definiše tempo i uspeh energetske tranzicije Evrope.
Zato je kritično da se planiranje mreže odvija paralelno sa širom energetskom tranzicijom, odražavajući brzinu implementacije tehnologije, podržavajući postizanje ciljeva i prilagođavajući se inovacijama, uključujući i potražnju.
Uprkos njihovoj suštinskoj ulozi, postavljanje elektroenergetskih mreža kasni, sa investicijama koje su ispod onoga što je potrebno do 2030. godine i kasnije. Ovo bi moglo da zaustavi tempo energetske tranzicije u Evropi.
Napravljeni su koraci u rešavanju dugog roka za izdavanje dozvola i izgradnje dalekovoda i prateće infrastrukture, sa mrežama uključenim u revidirana pravila EU za izdavanje dozvola za vanredne situacije.
Potrebna je dodatna, snažnija akcija, a neposredna odluka o ciljevima EU za obnovljivu energiju predstavlja ključnu priliku.
Obaveza EU na najmanje 45% obnovljivih izvora energije do 2030. podstakla bi investicije u mrežu.
Planovi ulaganja u mrežu su generalno vežba zasnovana na politički dogovorenim ciljevima i, stoga, redovno nedovoljni za trenutne i očekivane nivoe primene čiste energije i sistemske zahteve.
Evropski naučni savetodavni odbor za klimatske promene zaključio je da trenutni pristup planiranju mrežne infrastrukture ne uzima u obzir transformacione promene koje su pred nama i koje su neophodne za ispunjavanje postojećih klimatskih ciljeva za 2030. i 2050. godinu.
Već je očigledno da bi manje ambiciozan cilj EU uvećao ovo pitanje. Prognoze Fit-for-55 za 2030. su sada ozbiljno zastarele. Očekuje se da će solarni kapacitet biti duplo veći od projekcije Fit-for-55, toplotne pumpe 50% veće, a električna vozila 30%.
Ova neusklađenost može ozbiljno uticati na proces planiranja sistema i odluke o potrebama sistema. Infrastruktura zasnovana na neadekvatnom planiranju takođe bi mogla da ugrozi prirodu i neke društvene grupe, uzrokujući dalja kašnjenja.
Da bi se rešili ovi nedostaci, postavljanje ciljeva bi trebalo ozbiljno da razmotri trendove ponude i potražnje, predviđajući gde treba da ide energetski sistem EU.
Uz brzu primenu rešenja za čistu energiju koja je spremna za početak, obaveza EU na 45% je minimum potreban za ažuriranje energetskih i klimatskih ambicija u skladu sa trendovima koji se pojavljuju.
Pored toga, države članice treba da nalože regulatore energije da predvide i olakšaju investicije u mrežu zasnovane na ambicioznijim i bržim obnovljivim izvorima energije.
Ovo će se pozabaviti vremenskim protokom između postavljanja ambicija EU i transkripcije i implementacije ciljeva EU u nacionalne zakone.
Na ovaj način, nacionalni planovi mreže mogu bolje informisati i oblikovati evropsko planiranje mreže, omogućavajući optimizaciju resursa EU i maksimiziranje koristi od obnovljive energije za klimu, životnu sredinu, potrošače i privredu već 2030. godine.
Evropska komisija i Parlament već podržavaju povećanje cilja obnovljivih izvora energije sa 40% na 45%, a konačna odluka se očekuje ove nedelje od Saveta.
Pored klimatskih i troškovnih koristi od borbe za bržu energetsku tranziciju, to bi omogućilo planerima mreže da adekvatno skaliraju i planiraju mrežu u kojoj će se nalaziti evropski energetski sektor do 2030. godine.
Sve što je manje rizikuje da naruši zamah ubrzanja čiste tehnologije, to znači da težite neuspehu, prenosi Euroaktiv.
