U Jugoistočnoj Evropi tranzicija električne energije dobila je snažnu političku i investicionu dinamiku. Rumunija ponovo snažno razvija vetar i solar, Bugarska ubrzano podiže solarne kapacitete, Grčka je ušla u izvanredno brz ciklus izgradnje fotonaponskih sistema, a Srbija takođe ulazi u sopstveni talas obnovljivih izvora. Na papiru, SEE izgleda kao region koji hvata evropski talas energetske transformacije.
Ali sistemska istina je jednostavnija i mnogo ozbiljnija: region gradi obnovljive izvore brže nego što gradi stabilnost. Mreže nisu ojačane istim tempom. Skladištenje energije i baterijski sistemi su tek u začetku. Fleksibilna proizvodnja i balansni mehanizmi nisu razvijeni dovoljno. Prava, operativna sposobnost da se višak energije primi, preraspodeli ili sačuva jednostavno još ne postoji na nivou koji odgovara razmeri izgradnje. Zbog toga se SEE danas ne nalazi samo u tranziciji. Nalazi se u fazi u kojoj je obnovljiva energija postala i izvor sistemskog rizika.
Kada Grčka, Bugarska ili Rumunija uđu u periode visokog solarnog ili vetrogenerisanog učešća, region dobija previše energije koju ne može efikasno da smesti. Cene padaju, investiciona sigurnost slabi, tržište postaje nepredvidivo. Kada se situacija obrne, kada hidrološki ciklusi oslabe, kada vetar stane ili kada potrošnja naglo skoči, region tada nema dovoljno brzih i fleksibilnih kapaciteta da stabilizuje sistem. Tada se dešava suprotno: cene eksplodiraju, balansne tenzije rastu, politička nervoza se pojavljuje.
I u oba scenarija — predimenzionisane ponude i kritičnog deficita — Srbija je u centru. Njena pozicija u mreži nije periferna, već konstrukciona. Kada region preplavi jeftina energija, cenovni udar ulazi i u Srbiju. Kada region traži balans, pritisak takođe dolazi do Srbije. Srbija dakle ne posmatra tranziciju spolja; ona je u njoj iznutra i trpi posledice sistema koji je zajednički, a još nije stabilan.
Zato srpska energetska tranzicija više ne sme da se posmatra kao samo domaća reforma. Ona mora biti dizajnirana za realnost regiona. U suprotnom, Srbija će ostati tržište koje prima posledice, umesto zemlje koja aktivno oblikuje stabilnost.
