Aktuelna energetska kriza je ogolila ranjivost sistema proizvodnje i snabdevanja električnom energijom, a čist primer je Francuska, država poznata po snažnim kapacitetima proizvodnje struje iz nuklearnih elektrana, smatra ekonomski analitičar Alekandar Vučinić.
– Manje je poznato da je taj sistem bio još impozantniji dok Francuska nije odlučila da sledi primer Velike Britanije i privatizuje elektroprivredu. Rukovodeći se rezonima profita, privatne kompanije su odlučile da im se ne isplati proizvoditi struju u brojnim nuklearnim centralama koje im predstavljaju balast zbog troškova održavanja. Tada su neke izbačene iz stroja što je kardinalna greška koja je došla na naplatu sa energetskom krizom 2022. kada se odjednom pojavila egzistencijalna potreba za znatno obimnijom proizvodnjom energije – kazao je Vučinić za Dan.
Vučinić ističe da su ova iskustva izuzetno poučna za Crnu Goru i moraju se imati u vidu prilikom upravljanja sistemima zdravstva, elektroprivrede i vodovoda, naročito prilikom razmatranja njihove potencijalne privatizacije.
– Crnogorsku javnost je nedavno uzburkao “šum” na relaciji Ministarstvo kapitalnih investicija (MKI) i Elektroprivreda (EPCG). MKI je apostrofirao primarnu ulogu “vođenja računa o kapitalu i ostvarivanju većih prihoda”. Zatraženo je od EPCG povećanje cene struje, što bi predstavljao legitiman izbor, iako ostvarivanje profita nije primarni cilj EPCG. Jednostavnim uvidom u deklaraciju preduzeća, dolazi se do podataka da je za primarni cilj definisano “sigurno i pouzdano snabdevanje potrošača električnom energijom”, “pouzdana i efikasna proizvodnja” kao drugi, dok je “povećanje poslovne efikasnosti” na trećem mestu. Veoma je bitan i širi društveni kontekst i okolnosti nekontrolisane inflacije. Kompanije u čijoj vlasničkoj strukturi je država ne bi trebalo da prenebregnu taj faktor i odluče da dramatično povećaju cenu struje, što bi dalo dodatni impuls inflaciji. Pristup koji uzima u obzir i taj faktor predstavlja elementarno društveno odgovoran odnos – navodi Vučinić.
Vučinić smatra da je suština da EPCG mora težiti, ali ne mora nužno poslovati sa velikim profitima u svim situacijama.
– Sigurnost snabdijevanja je od krucijalnog značaja. U tom ključu treba razvijati dalje kapacitete radi energetske suverenosti Crne Gore i jačanja finansijske pozicije. Distribucija struje kao i vode je esencijalna usluga od vitalnog značaja za stanovništvo i privredu države, i mora imati tretman javnog dobra. Ne može se isključivo posmatrati kroz prizmu profita – poručuje Vučinić.
Kada je reč o čestim navodima za promjenu vlasničke strukture EPCG, Vučinić smatra da primjer Britanije i Francuske pokazuje da je u kriznim situacijama poželjno držati dizgine u svojim rukama.
Izbjeći britansku grešku “vimbldonizaciju ekonomije”
Vučinić ističe i da je posebno specifičan period vladanja Velikom Britanijom Margaret Tačer.
– Legat nene vladavine je ekstremna deregulacija posebno finansijskih tržišta, privatizacija državnih preduzeća, uključujući zdravstvo, elektroprivredu i vodovod. Cilj tako radikalnih koraka je bila rehabilitacija snažnog ekonomskog rasta nakon godina stagnacije – ističe Vučinić.
On navodi da se tada iskovao termin “vimbldonizacija britanske ekonomije”, oličen u metafori koja sugeriše da nije važno odakle dolaze igrači koji igraju sve dok se igra dešava u Londonu i dok domaćin ubira benefite od “organizacije turnira”. U isto vreme, snažna američka ekonomija se zasnivala na proverenoj formuli koja počiva na pet stubova: privatna preduzeća, takmičenje, privatna svojina, motivacija na osnovu profita i suverenizam potrošača, piše eKapija.
