| I dok se zbog aktuelne energetske krize u regiji već uvode redukcije električne energije (Severna Makedonija), a druge zemlje poput Srbije i Albanije daju ogromne novce za uvoz, Bosna i Hercegovina sa ovim energentom ima poprilično dobru situaciju i ostvaruje dobru zaradu na izvozu. |
| Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u regiji koja ima viškove i koja izvozi električnu energiju, a samo u prvom polugodištu ove godine po ovom osnovu utrženo je 701,4 miliona KM, prema podacima Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine.
BiH je ovaj strateški proizvod najviše prodavala susedima – u Srbiju je ostvaren izvoz vredan 307,1 miliona KM, a u Hrvatsku 210,8 miliona KM. U prošloj godini bilansni suficit iznosio je oko 4.900 gigavat časova od ukupno oko 17.000 gigavata proizvedene električne energije. Zahvaljujući ovakvim prilikama cene električne eneergije za domaćinstva su nepromenjene, dok je za indusutrijske potrošače u FBiH povećanje ograničeno na maksimalnih 20 posto. Ovakvu dobru situaciju za potrošače u aktualnoj krizi sigurno ne može priuštiti mnogo zemalja. Primera radi, Srbija će do kraja godine na uvoz električne energije i uglja potrošiti milijardu eura, uključujući i oko 530 miliona eura nakon havarije u TE Kostolac u decembru prošle godine. Albanija je u ovoj godini do sada zbog manje proizvodnje u hidroelektranama, koje su glavni proizvođači, prisiljena uvoziti više od polovine potrebne količine električne energije kako bi podmirila potrebe, a to znači “šokantan račun” od 600 miliona eura u ovoj godini. U Severnoj Makedoniji odlučili su za 15 posto smanjiti potrošnju struje od 1. septembra uštedama, jer ova zemlja koja je akitivirala i neke ranije zaustavljene termoeblokove ne može obezbediti dovoljno struje za svoje potrebe. U Hrvatskoj su takođe zabrinuti, pa se najavljuju i moguća isključenja električne energije. Vlada će verovatno morati povlačiti neke poteze, smatraju stručnjaci, zbog sve veće cene struje na tržištu koja je veliki teret za dobavljače, posebno za HEP koji drži veliki dio maloprodajnog tržišta u zemlji, i razlike u odnosu na cenu za domaćinstva koju će neko morati platiti, piše Indikator. U Bosni i Hercegovini je situacija je puno bolja nego u susednim državama, iako su iz Elektroprivrede HZBHB, čija proizvodnja u celini počiva na obnovljivim izvorima energije, prije svega hidroelektranama, nedavno preventivno zatražili podršku Vlade u slučaju da se kompanija bude suočila s teškoćama potrošača. Mostarska elektroprivreda zbog suše ima težu situaciju nego sarajevska, te je prisiljena uvoziti određene količine struje na tržištu po tržišnim cenama. Elektroprivreda preduzeća u BiH osjećaju posledice zbog suše, a što potvrđuje i manja proizvodnja električne energije, posebno u hidroelektranama u drugom kvartalu ove godine. Tako je proizvodnja električne energije u Bosni i Hercegovini u maju iznosila 1.269 gigavat sati što je najmanje u poslednjih nekoliko meseci i u odnosu na april manja je za 13,5 posto. U aprilu u odnosu na mart proizvodnja je takođe bila u padu 2,2 posto. Proizvodnja u hidroelektranama pala je na najniži nivo u maju na svega 367 GWh nakon 477 GWh u aprilu, i činila je svega 28,9 posto ukupne proizvodnje električne energije. Ipak, uprkos tome, BiH ima dovoljno struje da zadovolji svoje potrebe i nije prisiljena da poseže za nekim merama kakve su odavno preuzete drugde, poput gašenja rasvete u gradovima i slično. Teret situacije u kojoj je tržišna cena struje porasla u “nebeske visine” a za potrošača ostala niska za sada podnose elektroprivredna preduzeća, pa se tako dobit Elektroprivrede BiH nakon prošlogodišnjih 45,3 miliona istopila na 219 hiljada KM na polugodištu ove godine. Benefite ovakvog razvoja sigurno najviše oseća privreda koja je zahvaljujući Vladinoj mjeri ograničenja cene struje zaštićena od velikih cenovnih šokova. Da li će tako ostati i u sledećoj godini u situaciji kada svi strahuju od zime koja dolazi, za sada je rano govoriti. Uglavnom jeftina električna energija je, sasvim sigurno i konkurentska prednost BiH budući da je privreda uglavnom koristi za snabdevanje, a tek u manjem obimu troši gas. Eventualni problemi sa isporukom gasa u predstojećoj zimi tako bi pogodili manji deo preduzeća, dok bi na drugoj strani jeftina i dostupna električna energija mogla nabaviti privredi povećanje obima poslova iz EU gde značajan broj zemalja očekuje teškoće u energetskom snabdevanju. No, prilično dobra situacija sa električnom energijom u BiH ne bi trebalo da uljuljka vlasti, koja bi morale da vode računa o energetskim prilikama i s tim u vezi donose adekvatne mere. Činjenica da su već pokrenuti postupci za poskupljenje struje u Republici Srpskoj govore da je sadašnja situacija teško održiva. U ovoj godini zbog izbora vlasti očigledno ne žele donositi odluke o poskupljenjima električne energije za domaćinstva, ali ih nakon što izbori prođu sigurno treba očekivati, SEEBIZ writes. |
