Srbija u regionu, decenijama unazad ima najstabilniji energetski sistem i jedna je od retkih zemalja u okruženju koje mogu da se pohvale da mogu da proizvedu dovoljno struje za svoje potrebe. Pojedine zemlje u regionu imaju i nuklearke, ali su opet prinuđene na uvoz.
Ukoliko izuzmemo zastoje koje smo prethodne nedelje mogli videti u TENT-u, a do kojih je došlo zbog vanrednih i nepredviđenih okolnosti, podaci pokazuju da se Srbija može pohvaliti mnogo boljim energetskim sistemom nego što to mogu i ekonomski razvijenije zemlje u daljem i širem okruženju
Ko ima dovoljno, a ko mora da uvozi
Srbija je naime, jedna od retkih zemalja u okruženju koja u redovnim okolnostima ne mora da uvozi struju. Naprotiv, kapaciteti koje imamo su dovoljni da proizvode i viškove za izvoz.
„Godišnje u proseku proizvedemo 35.000 gigavat-časova električne energije. Istovremeno potrošimo između 34.200 i 34.300 gigavat-časova. Maksimalnu proizvodnju imali smo 2013. godine – čak 37.000 gigavat časova“, kaže Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost.
Posmatrajući region može se reći sledeće. Hrvatska uvozi struju, a iako je suvlasnik u nuklearki „Krško“u Sloveniji koja, kaže Zdravković, nije značajnih kapaciteta.
Crna Gora uvozi polovinu svojih potreba za strujom, Severna Makedonija uvozi čak 70 odsto potreba, a razlog je to što nemaju dovoljno uglja u termoelektrani „Bitola“.
U Grčkoj je situacija specifična, oni imaju višak struje tokom zime, a manjak tokom leta. Dovoljno struje nemaju ni Bugari koji takođe imaju nuklearku, ali nedovoljnog kapaciteta, i činjenicu da je to najstarija nuklearka u Evropi.
S druge strane, Republika Srpska takođe ima dovoljne kapacitete kao i Srbija i zahvaljujući termo i hidro-proizvodnji u mogućnosti su da izvoze struju.
„Mađarska takođe ima stabilan sistem. Njihov značajan benefit je nuklearka „Pakš“ koju proširuju“, napominje Zdravković.
Kada uvozimo struju, Srbija to čini iz 24 pravca s obzirom na to da imamo 24 interkonektora među kojima su Mađarska, republika Srpska, Bugarska, Severna Mekedonija, Grčka…
Naši najznačajniji kapaciteti za proizvodnju struje su termoelektrane u Obrenovcu, Kostolac, Đerdap, hidroelektrane Zvornik, Perućac…
Nuklearke jeftinije od termoelektrana
Za Miloša Zdravkovića dilema ne postoji oko pitanja srpske nuklearke. On smatra da bez njih u budućnosti Srbija ne može da računa na stabilan i efikasan energetski sistem.
„Nadam se da nećemo doći u priliku da ugasimo naše termoelektrane jer su obnovljivi izvori energije još na dugačkom štapu. Što se tiče nuklearki preduslov da se one grade jesteda se ukine moratorijum. U našem okruženju one postoje u Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj. Protivnici ove ideje navode akcidente, pre svega u Černobilju ali to su neopravdani strahovi. Treba da se zna da je dobijanje energije iz nuklearki značajno jeftinije i pouzdanije. Protivnici navode i da Srbija nema kadar za taj poduhvat ali ja tvrdim da mi imamo dobre inženjere koji sa dobrom obukom u svetu mogu za četiri-pet godina da postanu vrsni stručnjaci“, smatra Zdravković.
On navodi i da je cena koštanja njihove izgradnje u javnosti prenaduvana.
„Ugovor koji je objavljen između ruske kompanije i turske oko gradnje nuklearke sa četiri reaktora, snage 1,25 gigavata je 19 milijardi evra. Ako bi mi gradili sa jednim, onda taj iznos podelite sa četiri i dobićete cenu. Na prvi pogled to je velika investicija, ali moramo da kažemo da je kilovat proizveden iz nuklearke značajno jeftiniji u odnosu na onaj iz termoelektrana. To je investicija koja je srednjoročno isplativa a da sam ja vlast i da imam četiri-pet milijardi dolara uložio bih u nuklearku. Dugoročno gledano ne samo za Srbiju već i Evropu energetska stabilnost i sigurnost je u gradnji nuklearki“, zaključuje Zdravković, piše „Blic biznis“.
Izvor: rs-lat.sputniknews.com
