Ove godine, tačnije 7. septembra, navršava se 50 godina od kada je postavljen kamen temeljac za izgradnju Hidroenergetskog i plovidbenog sistema „Đerdap”. Te daleke 1964. godine, predsednici dve prijateljske zemlje Josip Broz Tito i Georgi Georgiju Dež, uz prisustvo drugih državnih i partijskih zvaničnika, obeležili su svečani početak radova prve hidroelektrane na svetu koje su finansirale dve države
Sporazum o izgradnji potpisali su predsednici SFR Jugoslavije i NR Rumunije 30. novembra 1963. godine, u Beogradu. Za potpisivanje konvencija o izradi projekata, radova, nadoknadi štete, utvrđivanju vrednosti investicije i eksploataciji, Statuta o radu mešovite komisije, Protokola o regulisanju granice i eksploatacije Dunava, u ime Jugoslavije, bio je ovlašćen Bogoljub Stojanović, član Izvršnog veća Socijalističke Republike Srbije. Hidroelektrana „Đerdap 1” je u to vreme bila najveća evropska hidroelektrana sa instaliranim kapacitetom od 2.100 megavata.
Prema predračunskoj vrednosti, za izgradnju je bilo potrebno oko 495 miliona dolara, a ugovorne strane su se obavezale da će troškove podeliti i da će svaka strana finansirati radove na svojoj teritoriji. Da ne bude zabune, kada su okončani svi radovi, vrednost objekta je iznosila oko današnjih pet milijardi evra. U proleće 1964. godine, završen je idejni projekat Sistema „Đerdap”, a u leto su počeli pripremni radovi, a odmah nakon svečanog otvaranja i građevinski radovi.
Organizacioni odbor HE „Đerdap 1” već mesec dana priprema program obeležavanja ovog značajnog jubileja i, pre svega, maksimalno radi na štedljivom pristupu organizovanja događaja. Centralna proslava biće 6. septembra, kada se očekuje dolazak Tomislava Nikolića, predsednika Srbije, koji će, uz članove Vlade Srbije, predstavnike Ministarstva energetike i „Elektroprivrede Srbije”, govoriti o herojskom delu više od 5.000 graditelja koji su ukrotili reku Dunav, a privredi i građanima isporučili milijarde kilovat-časova.
Izvor; KWH
