Najveći deo električne energije u Bugarskoj proizvode elektrane u državnom vlasništvu -Kozloduy NPP,Maritsa East 2 TPP i Bobov Dol TPP. S druge strane, privatne kompanije su Varna TPP, Maritsa East 3 i Maritsa TPP. Metod privatizacije do 2001. godine „pregovaranje sa potencijalnim kupcima” zamenjen je procedurama javnog tendera.
Termoenergetska postrojenja u Bugarskoj imaju kapacitete 6.700 MW, nuklearne elektrane 2.000 MW i hidrocentrale 2.563 MW.
Ukupna instalisana snaga je zabeležila pad nakon zatvaranja dve jedinice (3 i 4) elektrane Kozloduy NPP. Ova elektrana ima kapacitet od 2.000 MW, što je manje od 20% od ukupne količine električne energije.
Hidrocentrale čine 20% i one su gotovo u potpunom vlasništvu Nacionalne elektro-distributivne kopmanije NEK EAD, koja upravlja sa 29 hidrocentrala. Termoelektrane osrtvaruju više od polovine ukupne proizvodnje električne energije, koja je najvećim delom koncentrisana u kompleksu Maritsa East.
Za razliku od uspešne prodaje distributivnih kompanija, Bugaraska je imala loše iskustvo u privatizaciji TPP Varna, TPP Bobov Dol i DHC Rousse. Proces privatizacije je započeo u jesen 2004. a u maju 2005. Agencija za privatizaciju je izabrala rusku komapniju RAO UES kao pobednika natecaja za TPP Varna.
Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije je zabranila kompaniji RAO UES da kupi i TPP Varna i DHC Rousse, primoravajući je da podnese ponudu samo za TPP Varna. Teremelektrana je osporila antimonopolska pravila, ali saslušanja nisu održana. Na kraju, ruska kompanija je odustala od kupovine TPP Varna.
Može se zaključiti da je privatizacija bila neuspešna zbog nerazumevanja ideje konkurencije. Javni tender za privatizaciju DHC Bobov Dol je bio takođe neuspešan, ali zbog nezadovoljavajućih ponuda.
Termoelektrana Varnaje 2006. godine prodata kompaniji CEZ za 206 miliona evra. CEZ se kupovinom obavezao da investira 40 miliona evra u energetske projekte u Bugarskoj. Instalisani kapacitet TPP Varna je 1.260 MW što je čini je najvećom konvencionalnom elektranom u vlasništvu grupe CEZ. Većinski vlasnik termoelektrane Maritsa East 3(908 MW)je američka kompanija Contur Global (73%) dok je manjinski vlasnik državna kompanija NEK.
Termoelektrana je privatizovana 2003.godine i to je bio prvi veliki privatizacioni dogovor u energetskom sektoru – za većinski paket investitor (Enel/Entergy) je platio 100 miliona evra i obavezao se na 600 miliona evra investicija. Enel je 2011. svoj udeo u kompaniji prepustio američkom Contur Global-u. Treća privatna termoelektrana u Bugarskoj, TPP Maritsa East je u punom vlasništvu kompanije Bulgarian Energy Holding.
U Rumuniji, glavni proizvođači električne energije su Hidroelectrica, Nuclearelectrica, Electrocentrale Deva, tri elektrane u oblasti Oltenia i Electrocentrale Bucuresti. Oni proizovde oko 89 procenata ukupne električne energije. Tržišni lider je Hidroelectricasa udelom od 28,5 procenata, dok je na drugom mestu Nuclearelectricasa udelom od 19,3 procenata.
Najznačajnije investicije u rumunskom energetskom sektoru u poslednjih nekoliko godina su:
1. Blok 1 i 2 nuklearne elektrane Cernavoda, ukupnog instalisanog kapaciteta 1.400 MW
2. Investicija CEZ-a od 1,1, milijardi evra u vetropark Dobrogea
3. Gasna elektrana u Brazi, 500 miliona evra vredna investicija kompanije Petrom
Pumpno-akumulaciona hidroecentrala Tarnita-Lapustesti(PSPP),kapaciteta 10.000 MW,jedan je od najvećih grin-fild projekata sa ogromnim značajem za rumunski elektro-energetski sistem. Vlada Rumunije razvoj ovog projekta smatra prioritetnim ciljem u okviru Energetske strategije zemlje.
Projekat vredan 1,16 milijardi evra, prema očekivanjima, trebao bi biti završen 2020.godine. Sponzor projekta, kompanija u državnom vlasništvu Hidroelectrica SA traži investitora koji bi pokrio veći deo troškova projekta ali teže da uvede iskusne partnere koji mogu da pomognu u izboru tehnologije.
Energo Nuclear SA je kompanija osnovana 2009. godine, nakon nekoliko pregovaračkih faza sa potencijalnim investitorima, sa ciljem izgradnje dva rekatora od 720 MW u nuklernoj elektrani Cernovoda(blokovi 3 i 4). Vlasnici kompanije su SNN sa udelom od 84,65 procenata, Enel Italy, 9,15% i Arcelor Mittal, 6,2% kapitala.Vlada Rumunije je uključena u razvoja projekta i u ovoj fazi traži investitora kako bi smanjila udeo kompanije SNN.
Rumunsko Ministarstvo ekonomije planira manjinsku privatizaciju kompanija SNGN Romgaz SA, CNTEE Transelectrica SA, SNTGN Transgaz SN, CN Hidroelectrica SA, SN Nuclearelectrica SA i S.C. Electrica Furnizare S.A. Većinska privatizacija je planirana zatri preostale distributivne podružnice i kompaniju Electrica, dok će kompanija Serv Cupru Min SA biti privatizovana u celosti.
Izvor Serbia Energy
