Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić izjavio je da bi investicije od oko dve milijarde evra za izgradnju termoelektrana mogle da počnu da se realizuju već krajem ove godine za “Kolubaru B”, a početkom 2012. za Termoelektranu “Nikola Tesla” B3 (TENT).
“Investicije od dve milijarde evra u termoelektrane i kopove pokrenule bi srpsku privredu i zaposlile bi indirektno i direktno više desetina hiljada ljudi. Domaća elektromašinogradnja, radeći na ovim projektima, bila bi u prilici da zaradi pola milijarde evra”, naveo je resorni ministar.
On je dodao da bi još oko 5.000 radnika iz firmi koje će raditi na projektima povećanja proizvodnje uglja imalo osiguran posao. Pored ovoga, u novim termoelektranama posao bi dobilo više stotina ljudi.
Posle otvaranja ponuda u petak, 20. maja, italijanska kompanija “Edison” je izrazila zainteresovanost da uđe u realizaciju investicije u Kolubari, tako da će stručne službe EPS-a narednih dana analizirati ponudu te italijanske kompanije i u što kraćem roku ćemo zauzeti konačan stav oko ove strateške investicije, izjavio je ministar.
“Ovih dana imam sastanke sa nekoliko najvećih kompanija iz oblasti termoenergetike oko realizacije projekta Termoelektrane ‘Nikola Tesla’ (TENT). Ukoliko bi dobili starateške partnere do kraja trećeg kvartala, investicije bi mogle početi krajem 2011.godine za Kolubaru i početkom 2012.godine za TENT”, nagovestio je Mrkonjić.
Ministarstvo rudarstva predložilo je Vladi početkom 2009. raspisivanje međunarodnih tendera za prikupljanje ponuda strateških partnera za izgradnju dve nove termoelektrane (TE) – Kolubara B i Nikola Tesla B, podsetio je Mrkonjić i napomenuo da je vlada odobrila raspisivanje tih tendera.
Reč je o dva projekta: TE “Kolubara B”, sa dva bloka od po 350 megavata (MW) i novom, superefikasnom bloku od 700 MW u TE “Nikola Tesla” B, rekao je Mrkonjić i ukazao da novi objekti ni na koji način ne predstavljaju pretnju promeni vlasništva u EPS.
Obaveza EPS-a i Rudarskog basena Kolubara je da za nove elektrane obezbede potrebne količine uglja, rekao je ministar i dodao da je planirano da EPS uloži oko 700 miliona evra za povećanje proizvodnje uglja na kopovima u kolubarskom basenu.
Odgovarajući na pitanje da li je u planu privatizacija EPS-a, Mrkonjić je istakao da je Vlada Srbije zauzela stav da nema promene vlasnika većinskog kapitala u EPS-u, podsetivši da najveća kompanija u Srbiji ima strateški značaj u razvoju svih grana privrede.
Mrkonjić je dodao da je vlada usvojila i model restruktuiranja koji bi za nekoliko godina trebalo da poboljša efikasnost i smanji gubitke EPS-a.
“Ovim modelom koji je i razvojni, vlasnik kapitala EPS-a, odnosno, srpska Vlada dozvolila je strateškim partnerima da kroz izgradnju novih objekata ili saradnju sa EPS-om na pojedinim projektima uđu u vlasničku strukturu naše najveće kompanije”, objasnio je Mrkonjić i naglasio da tenderi na kojima se biraju strateški partneri neće promeniti većinsko vlasništvo države u EPS-u.
Vlada će nastaviti da podržava EPS kroz garancije za kredite koje EPS uzima ili kroz čitav niz drugih radnji koje treba da pomognu finansijsko i operativno poslovanje EPS-a, rekao je ministar.
U odgovoru na pitanje u kojoj meri je EPS socijalno odgovorna kompanija, Mrkonjić je rekao da, iako bavljenje socijalnom politikom nije direktna obaveza EPS-a, on u ovako teškim vremenima mora da ima programe kako da pomogne građanima koji nemaju da plate račune za struju i mora da nastavi da im isporučuje električnu energiju.
“Socijalna politika je odgovornost Vlade, ali pošto je ovo socijalno odgovorna Vlada i javna preduzeća moraju biti socijalno odgovorna. Neka svaka distribucija na svojoj teritoriji nađe načine da zaštiti socijalno najugroženije zajedno sa nadležnim državnim organima. Država, odnosno, građani su stvorili od EPS-a najveću i najaču kompaniju u Srbiji i taj dug narodu treba vratiti”, zaključio je Mrkonjić.
Izvor bizlife.rs
