Transjadranski gasovod (TAP) i Plinakro (Plinacro), hrvatska kompanija za prenos gasa, potpisali su sporazum koji će omogućiti dalje produženje planiranog gasovoda na Crnu Goru, Bosnu i Hrvatsku. Memorandum o razumevanju, potpisan 25. februara, predstavlja osnovu za saradnju sa Jonsko-jadranskim gasovodom (IAP) koji treba da obezbedi veću sigurnost u snabdevanju jugoistočne Evrope gasom.
Plinakro, državna kompanija koja upravlja sistemom gasovoda u Hrvatskoj, planira da izađe na nova tržišta jugoistočne Evrope i stoga podržava IAP tvrdeći da će doneti energetsku bezbednost i ekonomske dobrobiti regionu.
Planirano je da IAP koji će, kako se procenjuje, koštati 230 miliona evra, poveže Albaniju, Crnu Goru, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
Predviđeno je i osnivanje zajedničke radne grupe koja će razmotriti polja potencijale saradnje.
TAP namerava da izgradi cevovod za prirodni gas koji će povezati Grčku preko Italije i Albanije sa Jadranskim morem. Taj gasovod biće deo Južnog gasnog koridora koji je označila EU a koji će povezati kaspijske izvore gasa sa Evropom i obezbediti znatan kapacitet protoka. Dužinom od 520 kilometara TAP je najkraći i najekonomičniji predloženi gasovod na koridoru.
Predsednik uprave Plinakra Jerko Jelić-Balta rekao je EurAktiv da je hrvatska odluka da uđe u partnerstvo sa TAP zasnovana na oceni da je taj planirani gasovod, koji konkuriše drugim sličnim projektima, najrealniji.
Jelić-Balta je podsetio da je Hrvatska aktivna u više projekata povezivanja gasovoda – sa Mađarskom i gasovoda prema Dalmaciji. Novi gasovod prema Dalmaciji kasnije bi mogao da bude povezan sa TAP.
On je takođe rekao da je Hrvatska inicirala međuvladinu deklaraciju Albanije, Crne Gore, BIH i Hrvatske kojom se otvara put za izradu studija izvodljivosti. Plinakro je tehnički koordinator za projekat gasovoda IAP.
Izvršni direktor TAP Ćetil Tungland (Kjetil) ocenio je da će gas sa polja Šah Deniz II u Azerbejdžanu doprineti da se region, koji je sada zavisan od uvoza iz Rusije, snabdeva iz više različitih izvora. Druga prednost TAP, prema njegovim rečima, je što će zemlje u regionu prvi put biti međusobno povezane i moći će da pomognu jedna drugoj u slučaju potrebe, ako Moskva zavrne slavine.
Jelić-Balta i Tungland su kazali i da će gradnja deonice IAP od Dalmacije do Crne Gore i zatim do Albanije zavisiti od napretka projekta TAP.
Planirano je da TAP počne da radi 2017, ako bude dobijen ugovor o isporuci sa polja Šah Deniz II.
Izvor Euroactiv.rs
