Svež vazduh, dovoljno osvetljenja, racionalna upotreba energije i vode, mesto za bicikl samo su deo važnih elemenata koji čine zelenu građevinu. Uprkos tome što u Beogradu i Srbiji još ne postoji zgrada sa statusom „zelene“, ovaj svetski trend stiže i u Srbiju. Predviđanja su da će 2013. u zelenoj gradnji učestvovati čak 94 odsto svetske građevinske industrije.
Trend u svetu, ali i u Beogradu, jeste nagli pad cene kvadrata običnih stanova zbog pojave funkcionalnih i „zelenih“ zgrada.
One podrazumevaju dobro projektovanje i izvođenje radova, kao i upotrebu kvalitetnih materijala.
Da bi objekat imao status zelenog potrebno je da odgovori na zahteve protokola o zelenoj gradnji, odnosno da skupi poene na osnovu kojih se bira nivo sertifikacije.
Tako se poeni dodeljuju ukoliko se gradi na prethodno zagađenom zemljištu, ako je u blizini metro ili autobuska stanica.
– Poeni se dobijaju i za pešačke staze i krovove koji su napravljeni od visoko reflektivnih materijala, koji odbijaju zračenje i time regulišu temperaturu okoline. Boduje se i smanjenje potrošnje vode, koje se postiže na primer skupljanjem kišnice pri čemu se za ispiranje toaleta ne troši voda iz vodovoda. Bitni su dobra izolacija i kvalitetan protok vazduha. Gradilište je takođe efikasno – ne podiže se prašina, poeni se dobijaju na korišćenju recikliranog, kao i korišćenog materijala – kaže za „Blic“ Marija Golubović, predsednica Saveta zelene gradnje Srbije, osnovanog u novembru 2010. godine.
Zeleni sertifikat doneće i poeni dodeljeni za korišćenje drveća iz legalno posečenih šuma, a u Srbiji već postoje firme koje odgovaraju tom profilu.
– Ovakva gradnja predstavlja skoru budućnost i pristupačna je. Time se zapošljavaju novi kadrovi, koji se prethodno obuče, a firme šire svoje tržište. Uz sve to, zelena gradnja podrazumeva vrhunsko projektovanje i izvođenje radova koje garantuje kvalitet – smanjuje 40 odsto potrošnje vode, 33 odsto emisije ugljen-dioksida, za 70 odsto umanjuje količine otpada i do 50 odsto smanjuje potrošnju električne energije. Po izgledu ne možete zaključiti da li je zgrada „zelena“ ili nije, a taj status može dobiti i postojeća zgrada ili kuća. U svetu postoji nekoliko internacionalnih standarda zelene gradnje koje želimo da predstavimo našoj zemlji, kao što su „Lid“(Leed), DGNB, „Briam“ (Breeam) – dodaje Marija Golubović.
Trka za status zelene zgrade
Za status prve srpske zelene zgrade trenutno se bore četiri objekta: nova zgrada banke Intese na Novom Beogradu, Ambasada SAD na Dedinju, IT Park u Inđiji i Ušće šoping centar, a dobro upućeni kažu da će na leto biti poznato koji je od ovih objekata prvi nosilac sertifikata zelene gradnje. Ove zgrade biće ocenjene po internacionalnom “Lid” protokolu.
Izvor blic.rs
