Iz oblasti zaštite životne sredine je trećina obaveza i propisa koje Srbija treba da ispuni i koje treba da uskladi sa zakonodavstvom Evropske unije.
Zakoni su doneseni, ali primena ide sporije. Da još nismo na dobrom putu pokazao je i kratki dokumentarni film Plodovi zime koji osvaja nagrade na festivalima širom sveta.
Slika iz Beograda otišla je u svet i osvojila dvanaest nagrada na festivalima dokumentarnog filma. Autor će 11. novembra primiti Gran pri za najbolji ekološki film na svetu u 2011. godini.
Autor filma Plodovi zime Boško Savković kaže da su ga godinama nervirale kese koje lete po gradu.
“Volim Beograd iznad svega. Međutim, smetaju mi kese koje lete okolo-naokolo i niko ih ne vidi čak ni moji najbliži prijatelji, za koje sam bio ubeđen da sve vide, ni oni nisu videli kese”, naveo je Savković.
Prema njegovim rečima, posle nekoliko opklada u pivo da na svakom drvetu ima po par kesa, rešio je da uradi film i tako je nastao niskobudžetni film koji je osvojio čitav svet.
Srbija je u postupku priključenja Evropskoj uniji usvojila čitav paket zakona i podzakonskih akata koji se odnose na upravljanje otpadom, ali nema tehničke uslove da neke od njih primeni. Da bi se zakoni primenili trebalo bi da se uključe svi, smatraju stručnjaci.
“Ključnu ulogu treba da odigraju javna komunalna preduzeća, dakle firme koje treba da se bave sakupljanjem i obradom pojedinih vrsta otpada, ali i istovremeno i političke elite koja treba da prepozna koliko je ovo važan proces, koliko je skup proces i koliko u njega treba uložiti”, naveo je Vladimir Pavlović iz Beogradske otvorene škole.
Da je krajnje vreme da se primenjuju zakoni saglasni su i oni koji su ih doneli. Međutim, kažu da je do toga dugačak put i da mnogo košta. U Beogradu je usvojen i plan upravljanja otpadom koji su radili najveći eksperti u zemlji.
“Plan je urađen u skladu sa svetskim standardima. Mi to možemo da izvedemo i njegova realizacija u roku od sedam godina koštaće 230 miliona evra. Za te potrebe će Beograd tražiti strateškog partnera, a to je u svetu poznata metodologija”, istakao je gradski sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.
Dok zakoni ne počnu da se primenjuju i dok u domaćinstvima ne dobijemo kese za razlaganje otpada, na nama je da u svom komšiluku potražimo one koji se bave sekundarnim sirovinama.
