U Srbiji, koncept zelene električne energije postaje sve važniji za industrijske kupce, koji se suočavaju s novim regulativama i zahtevima na tržištu. Do 2025–2026. godine, zelena energija će biti regulisana i podložna auditu, što je čini ključnim delom strategije nabavke. Razumevanje šta zapravo podrazumeva „zelena energija“, kako se dokazuje njeno poreklo i koji su rizici povezani sa njom postaje od suštinskog značaja za izveštavanje o ESG (ekološkim, društvenim i upravljačkim) standardima, kao i za usklađenost sa evropskim lancima snabdevanja.
Jedna od osnovnih razlika koju mnogi kupci još uvek ne razumeju jeste razlika između fizičkih tokova električne energije i ekoloških atributa. Električna energija koja ulazi u industrijski pogon ne može se razlikovati po izvoru. Bez obzira na to da li je proizvedena iz hidroelektrana, vetroelektrana ili fosilnih goriva, izmerena energija je identična. Ono što izdvaja zelenu energiju od konvencionalne je pravni dokaz o poreklu koji je vezan uz nju.
U Srbiji, taj dokaz dolazi u obliku Garancija porekla (GoO). Garancija porekla je standardizovani elektronski sertifikat koji potvrđuje da je jedan megavat-sat električne energije proizveden iz obnovljivih izvora. Električna energija se prodaje u mrežu kao i svaka druga energija, dok GoO predstavlja odvojeni instrument koji nosi ekološku vrednost.
Za industrijske kupce, ključno je razumevanje da kupovina zelene energije ne znači fizičku isporuku obnovljive energije direktno u fabriku. Umesto toga, to znači da kupac stiče ekskluzivno pravo da zahteva obnovljivi atribut odgovarajuće količine električne energije.
Sistem GoO u Srbiji je regulisan nacionalnim zakonodavstvom i usklađen sa evropskim standardima, omogućavajući da sertifikati srpskog porekla budu priznati preko granica kada su pravilno izdati i otkazani. GoO se izdaju za obnovljivu proizvodnju iz hidroelektrana, vetroelektrana, solarnih postrojenja i biomase povezanih sa srpskim sistemom. Nakon izdavanja, GoO se može prenositi nezavisno od električne energije i konačno otkazati u ime krajnjeg potrošača.
Kada govorimo o otkazivanju GoO-a, to predstavlja ključni trenutak za industrijske kupce. GoO nema vrednost dok nije otkazan; otkazivanje povezuje sertifikat trajno sa specifičnim potrošačem i periodom, sprečavajući dupliranje brojeva. Bez otkazivanja nijedna tvrdnja o zelenoj energiji nije validna.
Prvi kritični proces za industrijske kupce jeste usklađivanje između potrošnje električne energije i obima GoO-a. Kupac može da zahteva zelenu energiju samo za količinu pokrivenu otkazanih GoO-a. Na primer, ako objekat troši 400 GWh godišnje i otkaze GoO-e za 250 GWh, samo ta količina može biti prijavljena kao obnovljiva.
Osim toga, važno je uskladiti tehnologiju proizvodnje i starost generacije. GoO-ovi specificiraju tehnologiju proizvodnje i period proizvodnje. Kupci se sve više suočavaju s pitanjima ne samo da li je električna energija zelena već kakva vrsta zelene energije je u pitanju i kada je proizvedena.
Do 2025. godine mnogi multinacionalni kupci zahtevaju da se GoO-ovi otkažu unutar definisanog vremenskog okvira u odnosu na potrošnju, često unutar iste kalendarske godine. Ovo čini planiranje portfolija ključnim; kupci moraju osigurati da ponuda GoO-a odgovara vremenskom okviru potrošnje.
Još jedna važna distinkcija odnosi se na bundlovanu i ne-bundlovanu zelenu energiju. Bundlovana zelena energija znači da ugovor o snabdevanju električnom energijom uključuje GoO-e kao deo cene. Ne-bundlovana nabavka podrazumeva odvojeno kupovanje električne energije i GoO-a. U Srbiji su ne-bundlovane strukture sve češće jer nude fleksibilnost i optimizaciju troškova.
Iz perspektive rizika, ne-bundlovana nabavka stavlja veću odgovornost na kupca koji mora osigurati validnost GoO-a te njihovo pravilno prenošenje i otkazivanje; neuspeh na bilo kojem koraku dovodi do nevalidnosti zelene tvrdnje.
Kupci koji snabdevaju EU tržišta suočavaju se s rizikom kredibiliteta koji postaje jednako važan kao cena. Auditori sve više ispituju ne samo postojanje GoO-a već njihovo poreklo, traganje i ekskluzivnost; tvrdnje poput „100% obnovljive električne energije“ moraju biti potkrepljene dokumentovanim zapisima o otkazivanju.
Nabavka zelene energije takođe se uklapa u šire regulatorne okvire. Iako Garancije porekla podržavaju tvrdnje o obnovljivosti, one ne smanjuju fizičke emisije ugljen-dioksida na nivou objekta što ima značaj za računanje ugljen-dioksida.
Pitanje dodatnosti takođe postaje sve važnije; tradicionalne Garancije potvrđuju da je obnovljiva energija proizvedena ali ne dokazuju nužno da je kupovina izazvala izgradnju novog kapaciteta obnovljive energije.
Iako Garancije ostaju primarni pravno priznati instrument za tvrdnje o zelenoj energiji u Srbiji, njihov kredibilitet zavisi od discipline procesa nabavke, verifikacije i izveštavanja.
