Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaZapadni Balkan što...

Zapadni Balkan što pre da se uključi u tržište emisija – tink tenk

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Trenutna politika Evropske unije na Zapadnom Balkanu, kada je u pitanju energetika, a koja kombinuje Mehanizam prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika – CBAM i razvoj regionalnog sistema za trgovinu emisijama je suviše spora, ne samo u kontekstu kolapsa energetskog sektora, već i ruskog uticaja u regionu. Zapadnom Balkanu su potrebne investicije, a ne podsticaji, navodi se u analizi koju je nedavno objavila organizacija CEPS, čije je sedište u Briselu.  

Ukoliko Evropska unija ili zapad nemaju rešenje (kada se radi o situaciji u energetskom sektoru na Zapadnom Balkanu), rešenje koje bi uključivalo novac i tehnologiju iz EU i sa zapada, tu prazninu će neizbežno popuniti Kina i Rusija. To bi značilo veću zavisnost od ruskog gasa, kao i veći rizik od prekida isporuke.

Energetski sektor regiona Zapadnog Balkana u kojem se dve trećine električne energije proizvodi iz lignita i najčešće u elektranama koje rade više od 40 godina je blizu kolapsa.  Intenzitet ugljenika u sektoru električne energije u ovom regionu je tri puta veći nego u Evropskoj uniji, a skoro nijedna elektrana više ne može da radi svojim predviđenim kapacitetom.

Situacija sa daljinskom grejanjem zasnovanim na lignitu nije ništa bolja, Nadogradnja je ekonomski neisplativa, a čak i kada bi velika većina postrojenja bila nadograđena, ona i dalje ne bi bila u stanju da ispoštuju gornje granice emisije sumpor-dioksida koje propisuje Direktiva EU o velikim ložištima, a koja je stupila na snagu 2018. godine kao posebna obaveza Ugovora o Evropskoj energetskoj zajednici sa ciljem da unutrašnje energetsko tržište EU proširi izvan granica EU, uključujući i šest zemalja Zapadnog Balkana.

Stanovništvo regiona Zapadnog Balkana izloženo je nekim od najvećih koncentracija zagađenja vazduha u Evropi, posebno česticama (PM2,5), koje su uglavnom uzrokovane elektranama na lignit, pokazala je studija UN-a. Stanje u životnoj sredini se brzo pogoršava, šume su iscrpljene, klizišta su sve češća i zagađenje zemljišta je sve veće.

Šta je moguće rešenje?

CEPS je razvio koncept za ubrzano i puno pristupanje energetskog sektora Zapadnog Balkana EU sistemu za trgovinu emisijama (ETS – Emissions Trading Scheme).

Taj koncept bi uključivao primenu člana 10C EU ETS-a ili Fonda za modernizaciju koji je bio ključan za modernizaciju većeg dela energetskog sektora u centralnoj i istočnoj Evropi.

Član 10c EU ETS direktive predviđa odstupanje od opštih pravila o zabrani dodeljivanja besplatnih alokacija za proizvodnju električne energije.

Taj član predviđa da zemlje članice sa nižim prihodima mogu dodeliti besplatne alokacije postrojenjima za proizvodnju električne energije, kako bi podržale investicije koje doprinose čistim tehoogijama, diverzifikaciji energetskog miksa, unapređenju životne sredine, rekonstrukciji infrastrukture, modernizaciji sektora proizvodnje energije.

Fond za modernizaciju bi mogao da se transformiše u „Fond za postupno izbacivanje uglja i pravednu tranziciju Zapadnog Balkana“, navodi CEPS.

Odlukom ministara, EU ETS bi postao deo pravnih tekovina Energetske zajednice do 2026. godine. Pod određenim uslovima, zemlje Zapadnog Balkana bi imale pravo da dodeljuju privremene besplatne alokacije, na primer na osam godina.

Ključna tačka ovog koncepta je da elektrane mogu da zadrže ove besplatne alokacije EU bez obzira na njihov status zatvaranja. Ako prestanu sa radom, onda mogu da iskoriste vrednost alokacija za nove investicione projekte.

Nasuprot tome, ako odluče da ostanu operativni, suočili bi se da nemaju besplatne alokacije nakon isteka privremenog perioda.

CEPS navodi da je neophodno kontinuirano finansiranje u regionu iz postojećih izvora, kao što je Plan Evropske unije za rast Zapadnog Balkana, Investicioni okvir EU za Zapadni Balkan, kao i finansiranje od strane nacionalnih i međunarodnih razvojnih banaka.

Ključne novine ovakvog pristupa bile bi povlačenje uglja i dodatna namenska sredstva iz besplatnih alokacija koja bi se koristila za ubrzavanje novih investicionih projekata.

Projekcije su da bi vrednost besplatne alokacije mogla da iznosi približno 20 milijardi evra u periodu od osam godina, počevši od 2026. godine i kulminirajući potpunim ukidanjem do 2034. godine. Otprilike polovina ovog iznosa bila bi dostupna za podršku investicijama.

Ukupni novi proizvodni kapaciteti potrebni u regionu biće približno 5GWe, što je ekvivalentno otprilike jednoj petini ukupnog kapaciteta Belgije ili manje od jedan odsto ukupnog kapaciteta EU. Ukupna potrebna investicija bila bi manja od 15 milijardi evra.

Ono što je važno jeste da više od jedne trećine snabdevanja električnom energijom Zapadnog Balkana dolazi iz postojećih hidroizvora, koji predstavljaju niskougljenični izvor. Ostatak bi mogao biti dopunjen geotermalnom energijom, vetrom, biomasom i povećanjem efikasnosti novih tehnologija.

CEPS naglašava da je predlog koji su izneli radikalan i da će za njegovu implementaciju biti potrebna vizija, politička volja i  što je najvažnije  politička hrabrost.

Izvor: Nova ekonomija

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

EU: Emisije iz energetskog sektora naglo padaju kako obnovljivi izvori energije rastu

Pad emisija od 24 odsto u energetskom sektoru u velikoj meri je izazvan povećanjem proizvodnje energije vetra i sunca, saopštila je Evropska komisija. Evropska unija je zabeležila pad emisije ugljen-dioksida iz elektrana i industrijskih lokacija za rekordnih 15,5 odsto prošle...

Zapadni Balkan: Razlozi za izbacivanje uglja

Brzo uključivanje Zapadnog Balkana u EU sistem trgovine emisijama (EU ETS) jedini je efikasan način da se postupno iz tog regiona izbaci ugalj, navodi se u izveštaju koji je objavio briselski analitički centar CEPS.Navodi da se više od dve...

Zapadni Balkan: Potrebno je brzo ukljčivanje regiona u sistem trgovine emisijama

Veće investicije i brzo uključivanje Zapadnog Balkana u sistem EU za trgovinu emisijama jedini je efikasan način za izbacivanje uglja iz energetskog sektora u regionu, ocenio je briselski Centar za evropske političke studije. Sadašnja politika EU, koja kombinuje Mehanizam za prekogranično...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!