Prema izveštaju Global Energy Monitor-a, zemlje Zapadnog Balkana imaju dovoljno potencijalnih solarnih i vetroenergetskih projekata da generišu četiri puta više električne energije nego gasne elektrane, što bi donelo milijarde evra ušteda i izbeglo značajne emisije ugljen-dioksida.
Podaci iz Global Wind i Solar Power Trackers pokazuju da Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija i teritorija Kosova i Metohije zajedno imaju ukupno 23 GW potencijalnih solarnih i vetroenergetskih kapaciteta, što je 70% više nego prošle godine i uporedivo sa kapacitetom u Nemačkoj.
Dok Srbija trenutno ima najveći udeo u operativnim (444 megavata, ili 29%) i potencijalnim (10,9 GW, ili 47%) kapacitetimasolarnih i vetroelektrana u regionu, kako se navodi, postoji rizik da zaostane jer su Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija u proteklih nekoliko godina brže povećavale svoje kapacitete.
Trenutni operativni kapacitet solarnih i vetroelektrana u regionu čini samo 7% regionalnog energetskog miksa (1,5 GW). Istovremeno, samo 6% (1,3 GW) potencijalnih kapaciteta je u izgradnji i vrlo verovatno će postati operativni.
Potrebne mere
Da bi se ovaj potencijal ostvario, u izveštaju se navodi da vlade moraju rešiti prepreke vezane za planiranje i izdavanje dozvola, te razviti podržavajući pravni okvir i komplementarnu infrastrukturu za izgradnju čiste i fleksibilne mreže. Zoniranje za obnovljive izvore energije treba obaviti uz stroge ekološke mere, kako bi se smanjili kompromisi sa prirodom i biodiverzitetom. Lokalna zajednica takođe treba da bude aktivno uključena i da ima koristi od projekata.
– Zapadni Balkan je u jedinstvenoj poziciji jer region nije već vezan za gasnu infrastrukturu. Vetar i solarna energija su lako dostupni, a odabir obnovljivih izvora je ekološki bolji potez koji ima ekonomski smisao. Potrebno je više političke volje na domaćem nivou, a EU i SAD treba da podrže potencijal regiona za čistu energiju umesto da podržavaju skupe, zagađujuće gasne projekte – izjavila je Zhanaiym Kozybay, koautorka izveštaja i istraživač za Global Energy Monitor.
– Ovaj ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije je veoma dobrodošao korak, ali moramo osigurati da se to radi demokratski. Vlade bi trebalo da stvore okvire koji omogućavaju rast energetskih zajednica. Projektni developeri bi takođe trebali otvoriti deo svojih projekata za učešće lokalnih građana i zajednica. Ovo bi ponudilo novi izvor prihoda mnogim domaćinstvima, pružajući preko potrebne ekonomske perspektive, posebno zajednicama u područjima bivših rudnika uglja – rekao je Chris Vrettos, menadžer projekta u Evropskoj federaciji energetskih zajednica, REScoop.eu.
– Nakon godina prekomerne oslanjanosti na hidroenergiju koja je podložna klimatskim promenama, zadovoljstvo je videti da solarna i vetroenergija konačno dobijaju zamah na Zapadnom Balkanu. Sada je izazov ubrzati poboljšanja u prostornom planiranju, ekološkim procenama i javnom učešću, kako bi se sprečila šteta po biodiverzitet i izgradila podrška javnosti – kaže Pippa Gallop, službenica za energetsku politiku Jugoistočne Evrope u Bankwatch-u, prenosi Ekapija.
