Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaZapadni Balkan: Haotična...

Zapadni Balkan: Haotična i lažna dekorbonizacija

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img



Postojeće politike, mere i instrumenti podrške EU nisu dovoljni da se ostvare očekivani rezultati energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu i ne garantuju sprovođenje održive tranzicije, navodi se u novom istraživanju sarajevskog Centra za održivu energetsku tranziciju (RESET).

Istraživanje sprovedeno od januara do septembra 2023. uz učešće više od 100 stručnjaka sa Zapadnog Balkana imalo je za cilj procenu efikasnosti trenutnih energetskih i klimatskih politika EU u regionu i identifikovanje izazova i „uskih grla“ koja usporavaju dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora.

Regionalni energetski stručnjaci složili su se da će se, bez značajnih prilagođavanja politika EU i mehanizama podrške za Zapadni Balkan, nastaviti trend haotične i lažne dekarbonizacije, saopštio je RESET.

Među identifikovanim razlozima za tako „alarmantan“ zaključak u izveštaju „Haotična i lažna dekarbonizacija elektroenergetskih sektora na Zapadnom Balkanu“, pored ostalog, jeste i činjenica da vlade Zapadnog Balkana očekuju da javne elektroprivrede budu glavni nosioci energetske tranzicije i da predvode razvoj obnovljive energije.

Međutim, navodi se, te kompanije nemaju potrebne finansijske i stručne kapacitete za to, jer prvo moraju da prođu proces internog restrukturisanja.

Nasuprot tome, vlade uglavnom zanemaruju značaj drugih aktera (privatnih investitora, lokalnih samouprava, malih i srednjih preduzeća i građana) u održivoj energetskoj tranziciji, ukazuje RESET.

Eksperti koji su učestvovali u istraživanju saglasni su da dekarbonizacija neće biti ostvariva bez pristupa jeftinijim izvorima javnog finansiranja, uključujući međunarodnu finansijsku pomoć.

„Taj pristup treba uslovljavati programima za pravednu i inkluzivnu energetsku tranziciju, kao što su podrška građanskoj energiji, smanjenje ekstremnog energetskog siromaštva i socioekonomska restrukturisanja regiona zavisnih od uglja“, navodi se.

Ističe se da sprovođenje održive energetske tranzicije u zemljama Zapadnog Balkana neće biti moguće bez značajne finansijske podrške EU i drugih razvijenih zemalja, što su se obavezali u okviru Pariskog klimatskog sporazuma.

Trenutno se sprovođenje energetske politike EU na Zapadnom Balkanu prevenstveno odvija kroz ugovor o Energetskoj zajednici i proces koji je većinski percipiran kao „odozgo-prema-dole“.

Eksperti ocenjuju da je potrebno izmeniti ugovor i reformisati Energetsku zajednicu tako da se nacionalni parlamenti ugovornih strana eksplicitno uključe u postupak donošenja odluka Zajednice, čime se obezbjeđuje demokratski, inkluzivan i pravedan proces usvajanja politika.

Dodaje se da je takođe potrebno osigurati potpuno uključivanje nevladinih organizacija i stručne zajednice, kao i pružiti podršku unapređenju profesionalnih kapaciteta u zemljama Zapadnog Balkana uz istovremene programe usavršavanja i prekvalifikacije radnika, posebno onih u regionima uglja.

Jedna od preporuka istraživanja RESET je i da je neophodno da EU pripremi plan za postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u evropski sistem trgovine emisijama (EU ETS), kao i da se zemljama regiona omogući besplatna alokacija sertifikata CO2 pod određenim uslovima.

Kako se navodi, taj pristup bi obezbedio početna sredstva za dekarbonizaciju termoenergetskog sektora u zemljama Zapadnog Balkana koje su spremne da se obavežu na prestanak korišćenja uglja.

Zaključna preporuka istraživanja je prijedlog za pokretanje dijaloga predstavnika EU i glavnih lokalnih aktera kako bi se definisala sveobuhvatna i izvodljiva dugoročna strategija i plan održive energetske tranzicije elektroenergetskog sektora Zapadnog Balkana u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU – tj. plana REPower Western Balkans.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

EU: Emisije iz energetskog sektora naglo padaju kako obnovljivi izvori energije rastu

Pad emisija od 24 odsto u energetskom sektoru u velikoj meri je izazvan povećanjem proizvodnje energije vetra i sunca, saopštila je Evropska komisija. Evropska unija je zabeležila pad emisije ugljen-dioksida iz elektrana i industrijskih lokacija za rekordnih 15,5 odsto prošle...

Srbija: Energetska tranzicija mora da bude održiva

Jedini postulat koji energetska kao i svaka druga tranzicija mora da ispuni jeste da bude održiva. Zato moramo dobro da isplaniramo energetsku tranziciju vodeći računa da nam se ne dese greške drugih zemalja, dodajući da Srbija mora da planira...

FBiH: Instalisani kapaciteti vetra dostigli 135 MW u 2023.

U Federaciji Bosne i Hercegovine, zaključno sa 2023. godinom instalisano je 888 solarnih elektrana ukupne instalisane snage 79.019 kW (kilovata), 70 malih hidroelektrana ukupne instalisane snage 75.130 kW, devet vjetroelektrana ukupne instalisane snage 135.000 kW i četiri elektrane na...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!