Jedini postulat koji energetska kao i svaka druga tranzicija mora da ispuni jeste da bude održiva. Zato moramo dobro da isplaniramo energetsku tranziciju vodeći računa da nam se ne dese greške drugih zemalja, dodajući da Srbija mora da planira još više kapaciteta obnovljivih izvora energije. Međutim, to ne sme da bude nauštrb sigurnosti našeg energetskog sistema, nego da sistem razvijamo tako da možemo da integrišemo veće kapacitete obnovljivih izvora energije. To radimo pre svega kroz planove za izgradnju novih reverzibilnih hidroelektrana i projekata obnovljivih izvora energije koji će imati razvijeno svoje baterijsko skladište – istakla je juče ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović otvarajući treću međunarodnu stručnu konferenciji „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru zapadnog Balkana”, koju je na Mašinskom fakultetu organizovao portal „Energija Balkana”.
Navela je da se u Srbiji dosta ulaže u distributivne kapacitete i širenje distributivne mreže, kao i u prenosni sistem, ali da će najteže biti sprovesti i najviše će koštati dekarbonizacija. Istakla je da se ipak neće ići na brzo i neracionalno zatvaranje proizvodnih kapaciteta iz uglja.
– To nismo radili u prošlosti, nećemo to raditi ni u budućnosti i bez obzira na to kako neko mislio da je to divna mantra da kažeš: evo, zatvorio sam i sad imam manje energije iz fosilnih goriva. To lepo zvuči, ali u praksi je malo drugačije – rekla je ona.
Ocenila je da se mora biti siguran da može da se obezbedi dovoljno gasa i dodala da on jeste prelazno gorivo, nešto za šta se misli da može da nam pomogne u tranziciji, ali da on postaje sve više i problematičan. Zbog toga smo počeli da razmišljamo o nuklearnoj energiji i mislimo da je to jedini stabilan izvor bazne energije koji nije iz fosilnih goriva. Naravno moramo da razvijamo dodatna skladišta gasa u našoj zemlji da bismo povećali pre svega sigurnost i da se oslonimo na same sebe, bez obzira na to koliko imali dobre odnose s našim susedima, rekla je ona.
Energetska tranzicija je realnost i u tom smislu, značajan je projekat „Gornja Drina”, rekao je v. d. generalnog direktora „Elektroprivreda Srbije” Dušan Živković i dodao da ćemo kroz saradnju sa elektroprivredama Republike Srpske i Crne Gore prevaziđi poteškoće i izgraditi 211 megavata. EPS će svakako nastaviti svoje zelene projekte.
Prethodne revitalizacije hidroelektrane HE „Bajina Bašta” i „Đerdapa 1” i HE „Zvornik” dale su značajan doprinos prošlogodišnjoj proizvodnji električne energije iz hidrosektora sa istorijskim brojkama. U pripremi je i revitalizacije Vlasinskih HE, „Bistrice”, „Đerdapa 2” i HE „Potpeć”, istakao je prvi čovek EPS-a.
Prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, istakao je da na ovoj visokoškolskoj ustanovi ima mnogo smerova i katedri koje su direktno vezane za elektroenergetski sektor. Počevši od termoenergetike, preko hidroenergetike, termotehnike, mehanizacije, procesne tehnike… odakle stižu mladi, obrazovani i stručni kadar, važan sutra za srpsku privredu.
Koliko je energetika važna za Mašinski fakultet potvrda je i što su samo prošle nedelje održane konferencije i predavanja o vodoniku kao gorivu budućnosti, primeni otpadnih voda u energetici, realizaciji zelene tranzicije, kao i budućnost primene nuklearne energetike.
– Zbog svega toga nam je drago što je Mašinski fakultet mesto odakle se i dalje širi znanje – rekao je Popović i dodao da je nuklearna energija prethodnih decenija kod nas pala u drugi plan, ali da zajedno s vodonikom treba raditi na daljem stvaranju kadrova kada je ova vrsta energije u pitanju.
Dinamika energetske tranzicije treba da bude takva da ne ugrozi energetsku bezbednosti, kazao je Dejan Popović iz AERS-a, dok je Jelena Matejić, direktor „Elektromreže Srbije”, istakla da su joj kolege iz Slovenije priznale da bi pre napustile Evropsku uniju nego što bi se odrekli nuklearki, prenosi Politika.
