U Srbiji su subvencije za fosilna goriva premašile 11 milijardi dolara u 2022, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Od toga su, kako je navela Ivana Ostojić sa Instituta društvenih nauka, 2,6 milijardi dolara bile eksplicitne subvencije (pre svega za struju i prirodni gas), dok je najveći deo ukupne sume, čak sedam milijardi, bila cena upotrebe uglja kroz tzv. implicitne subvencije.
„Ta cena nastaje indirektno, a pre svega kroz štete nastale usled zagađenja vazduha i posledica klimatskih promena“, navela je Ostojić u tekstu objavljenom na portalu Klima 101
Na globalnom nivou, prema MMF, subvencije za fosilna goriva bile su oko 7.000 milijardi dolara u 2022. a većinu čini šteta po ljudsko zdravlje i okolinu.
Kako se navodi, samo 18 odsto iznosa čine subvencije u vidu državnih izdataka za fosilna goriva, dok gotovo 60 odsto čine štete po ljudsko zdravlje i životnu sredinu koje uzrokuje sagorevanje fosilnih goriva.
Prema proceni MMF, ugalj i nafta, kao najveći zagađivači, kroz ove indirektne cene koštaju svetsku ekonomiju tri odsto BDP godišnje.
U Srbiji, navela je Ostojić pozivajući se na procene MMF, na fosilna goriva kroz državne subvencije u 2022. dato je 2,6 milijardi dolara i to isključivo u potrošnji fosilnih energenata.
„Međutim, ukupna cena fosilnih goriva je znatno veća: od ukupno 8,6 milijardi dolara tzv. implicitnih subvencija, cena naše upotrebe uglja procenjena je na čak sedam milijardi. Ugalj je neupitno dominantan trošak našeg društva za upotrebu fosilnih goriva“, istakla je Ostojić.
Ostojić kaže da je, kako se navodi u Programu zaštite vazduha koji je Srbija usvojila krajem 2022, zagađenje vazduhaizaziva više od 10.000 prevremenih smrti, ali i više od 22.000 slučajeva bronhitisa dece, više od dva miliona dana sprečenosti za rad, preko 6.000 dodatnih prijema u bolnicu samo zbog respiratornih tegoba, pri čemu se navedeni podaci odnose samo na zagađenje česticama PM 2,5 i azot-oksidom.
Dalje se navodi da se Srbija nalazi na jednoj od globalnih „vrućih tačaka“, gde je zagrevanje usled klimatskih promena intenzivnije od svetskog proseka.
Srbija je danas u proseku za 1,8 stepeni Celzijusa toplija nego u predindustrijsko doba, a to zagrevanje je posebno izraženo tokom leta koja su za čak 2,6 stepeni toplija, navela je Ostojić dodavši da je posledica takvog zagrevanja i povećana učestalost ekstremnih događaja kao što su suše ili poplave.
Ostojić je upozorila da je procena štete od klimatskih promena u Srbiji odavno premašila sedam milijardi dolara i da se očekuje da taj iznos nastavi da raste „dokle god budemo osećali posledice emisija gasova staklene bašte“.
Ona je podsetila da je napuštanje fosilnih goriva postalo i važno međudržavno pitanje, sa različitim političkim i ekonomskim posledicama, kao i na to da su fosilna goriva neobnovljiv izvor energije koji neće zauvek biti na raspolaganju.
„Drugim rečima, cena statusa quo, koja je već ogromna, postaće još veća u budućnosti. Zamena fosilnih goriva samim tim nema alternativu: samo je pitanje kada će se desiti i da li će biti uređena i pravedna. A to su pitanja na koja samo država može da odgovori“, zaključila je Ostojić, prenela je Klima 101.
