Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Subvencije za...

Srbija: Subvencije za fosilna goriva dostižu 11 milijardi dolara godišnje

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img



U Srbiji su subvencije za fosilna goriva premašile 11 milijardi dolara u 2022, prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Od toga su, kako je navela Ivana Ostojić sa Instituta društvenih nauka, 2,6 milijardi dolara bile eksplicitne subvencije (pre svega za struju i prirodni gas), dok je najveći deo ukupne sume, čak sedam milijardi, bila cena upotrebe uglja kroz tzv. implicitne subvencije.


„Ta cena nastaje indirektno, a pre svega kroz štete nastale usled zagađenja vazduha i posledica klimatskih promena“, navela je Ostojić u tekstu objavljenom na portalu Klima 101

Na globalnom nivou, prema MMF, subvencije za fosilna goriva bile su oko 7.000 milijardi dolara u 2022. a većinu čini šteta po ljudsko zdravlje i okolinu.

Kako se navodi, samo 18 odsto iznosa čine subvencije u vidu državnih izdataka za fosilna goriva, dok gotovo 60 odsto čine štete po ljudsko zdravlje i životnu sredinu koje uzrokuje sagorevanje fosilnih goriva.

Prema proceni MMF, ugalj i nafta, kao najveći zagađivači, kroz ove indirektne cene koštaju svetsku ekonomiju tri odsto BDP godišnje.

U Srbiji, navela je Ostojić pozivajući se na procene MMF, na fosilna goriva kroz državne subvencije u 2022. dato je 2,6 milijardi dolara i to isključivo u potrošnji fosilnih energenata.

„Međutim, ukupna cena fosilnih goriva je znatno veća: od ukupno 8,6 milijardi dolara tzv. implicitnih subvencija, cena naše upotrebe uglja procenjena je na čak sedam milijardi. Ugalj je neupitno dominantan trošak našeg društva za upotrebu fosilnih goriva“, istakla je Ostojić.

Ostojić kaže da je, kako se navodi u Programu zaštite vazduha koji je Srbija usvojila krajem 2022, zagađenje vazduhaizaziva više od 10.000 prevremenih smrti, ali i više od 22.000 slučajeva bronhitisa dece, više od dva miliona dana sprečenosti za rad, preko 6.000 dodatnih prijema u bolnicu samo zbog respiratornih tegoba, pri čemu se navedeni podaci odnose samo na zagađenje česticama PM 2,5 i azot-oksidom.

Dalje se navodi da se Srbija nalazi na jednoj od globalnih „vrućih tačaka“, gde je zagrevanje usled klimatskih promena intenzivnije od svetskog proseka.

Srbija je danas u proseku za 1,8 stepeni Celzijusa toplija nego u predindustrijsko doba, a to zagrevanje je posebno izraženo tokom leta koja su za čak 2,6 stepeni toplija, navela je Ostojić dodavši da je posledica takvog zagrevanja i povećana učestalost ekstremnih događaja kao što su suše ili poplave.

Ostojić je upozorila da je procena štete od klimatskih promena u Srbiji odavno premašila sedam milijardi dolara i da se očekuje da taj iznos nastavi da raste „dokle god budemo osećali posledice emisija gasova staklene bašte“.

Ona je podsetila da je napuštanje fosilnih goriva postalo i važno međudržavno pitanje, sa različitim političkim i ekonomskim posledicama, kao i na to da su fosilna goriva neobnovljiv izvor energije koji neće zauvek biti na raspolaganju.

„Drugim rečima, cena statusa quo, koja je već ogromna, postaće još veća u budućnosti. Zamena fosilnih goriva samim tim nema alternativu: samo je pitanje kada će se desiti i da li će biti uređena i pravedna. A to su pitanja na koja samo država može da odgovori“, zaključila je Ostojić, prenela je Klima 101.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Mala nuklearka, velika briga

Ako bi Srbija do 2035. uspela da napravi nuklearni reaktor, to bi za nju bio spas“, izjavio je u Parizu ove nedelje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Stručnjaci, međutim, imaju podeljene stavove po tom pitanju. Izgradnja klasične nuklearne elektrane Srbiju bi...

BiH: EPBiH dala saglasnost za uvođenje blok tarifa

Nadzorni odbor Elektroprivrede BiH usvojio je predlog Uprave kompanije za uvođenju tzv. blok tarifa za obračun cena električne energije. Ovaj šredlog upućen je na razmatranje regulatornoj komisijie, FERK, koja mora da odobri zahtev. Rok za to je 60 dana. Direktor Elektroprivrede BiH...

Hrvatska: Enna Geo preuzela drugo geotermalno istražno polje 

Nakon što su Skupština Vukovarsko-srijemske županije i Opštinsko veće Babine Grede doneli odluke o prodaji poslovnog udela u Geotermalnim izvorima kompaniji Geo Power Babina Greda, koja je bila jedini ponuđač, potpisani su ugovori kojima je zaključena ova transakcija. Dosadašnji vlasnici zadržali...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!