Zbog visokih zahteva energetske sigurnosti, pitanje dekarbonizacije je dobilo novu dimenziju. Glavni izazov je kako uskladiti rastuće potrebe za energetskom sigurnošću sa naporima za napredovanje u dekarbonizaciji.
Dok EU ima cilj da do 2050. godine postigne neto nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte, zemlje jugoistočne Evrope (JIE) članice EU i dalje se suočavaju sa značajnim izazovima, uključujući disfunkcionalna energetska tržišta, nedostatak dugoročnog planiranja i veliku zavisnost od fosilnih goriva. Ovi problemi usporavaju ciljeve dekarbonizacije u tom regionu.
Paketi “Čista energija za sve Evropljane” uveli su Uredbu o upravljanju Energetskom unijom, koja zahteva standardizovano nacionalno energetsko i klimatsko planiranje, uz obavezne ciljeve postavljene na nivou EU. Svaka zemlja mora dostaviti Nacionalni energetski i klimatski plan (NECP) za period 2021-2030. godine, koji mora biti ažuriran do 2024. godine. Ovi planovi moraju uključivati dugoročne strategije koje se revidiraju svakih pet godina, kako bi se rešavali problemi energetske sigurnosti i dekarbonizacije.
Za zemlje jugoistočne Evrope, ovaj okvir donosi i prilike i izazove. Iako odsustvo obaveznih nacionalnih ciljeva pruža fleksibilnost, postoji zabrinutost da bi zemlje sa ranjivim energetskim sistemima mogle doneti manje ambiciozne planove u cilju zaštite svoje energetske sigurnosti.
Energetski miks u jugoistočnoj Evropi je u velikoj meri zavistan od uglja i lignita, ali prelazak na veći udeo obnovljivih izvora energije je ostvariv uz strateško planiranje, investicije i transparentna energetska tržišta. Uspešna dekarbonizacija u EU zahteva razumevanje specifičnih izazova zemalja jugoistočne Evrope i pružanje ciljnih političkih intervencija i finansiranja.
Glavni faktori koji ometaju energetski prelaz u jugoistočnoj Evropi uključuju:
- Državna kontrola i nedostatak odgovornosti: Državne energetske kompanije imaju neprimeren uticaj, a neprozirni energetski sporazumi sa zemljama poput Rusije i Kine i dalje postoje.
- Zastareli pogledi na energetski sistem: Često nedostaje razumevanja brzine potrebnih promena i loših odluka u vezi sa energetskom politikom.
- Nedovoljna implementacija EU pravila: Mnoge zemlje jugoistočne Evrope se ne pridržavaju u potpunosti EU propisa u oblasti zaštite životne sredine, klime i energije.
- Nedostatak političke volje za zatvaranje rudnika uglja: Politički pritisci, naročito od strane sindikata rudara uglja, sprečavaju opredeljivanje za gašenje rudnika uglja.
- Otpor tržišnim reformama: Otvorena energetska tržišta i prilagođavanje tarifa predstavljaju politički problem u mnogim zemljama.
- Politička nestabilnost i nedostatak kapaciteta: Nedostatak obučenog osoblja u vladama ometa napredak, uprkos političkoj podršci za energetsku tranziciju u nekim zemljama.
