Globalna ulaganja u čistu energiju u 2010. godini dostigla su rekordnih 243 milijarde dolara, što je porast od 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Nakon manje od godinu i po izuzetno zabrinjavajućih energetskih vesti, među kojima su nuklearne katastrofe, izlivi nafte i rast cena goriva, zapanjujuće je saznanje da je globalni kapacitet obnovljivih izvora energije premašio kapacitete nuklearne energije. Naime, globalna ulaganja u čistu energiju, podstaknuta prosvetljenim, naprednim državnim merama usmerenim na budućnost u 2010. godini dostigla su rekordnih 243 milijarde dolara, što je porast od 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Zaista, u manje od deset godina, čista energija pretvorila se iz marginalne industrije u značajan izvor trgovine, ulaganja, proizvodnje i novih radnih mesta. Od 2004. godine, godišnji iznos ulaganja u taj sektor povećao se za čak 630 odsto. Moramo na neki način zagarantovati nastavak tog ohrabrujućeg pozitivnog trenda.
Pojava sektora čiste energije odražava racionalne mere (od istraživanja preko finansiranja do podsticaja) najvećih svetskih privreda. Te mere, koje su i dalje blede u poređenju sa svime što dobijaju konvencionalna fosilna goriva, s vremenom će se smanjiti kako troškovi počnu padati zahvaljujući opštem širenju sektora. Nismo daleko od dana kad će čista energija moći da se ravnopravno takmiči sa ugljem, naftom i gasom. Na mnogim područjima, energija vetra već je ostvarila konkurentne cene i privukla gotovo polovinu (48 %) ulaganja u čistu energiju država G20 tokom poslednjih nekoliko godina, čime je svojim proizvodnim kapacitetima dodala oko 40 gigavata, što je dovoljno za energetske potrebe 30 miliona domaćinstava. Međutim, solarni sektor je najbrže rastući industrijski sektor na području čiste energije, uglavnom zato što su u poslednjih 30 meseci cene solarnih panela pale za preko 60 odsto. Očekuje se da će do kraja ove godine solarni moduli koštati upola manje nego pre četiri godine, a 17 gigavata solarnih proizvodnih kapaciteta koji su dodani tokom 2010. godine, zahvaljujući ukupnim ulaganjima u iznosu od 79 milijardi dolara, zadovoljavaju energetske potrebe 12,5 miliona domaćinstava. Najnovije istraživanje kompanija The Pew Charitable Trust i Bloomberg New Energy Finance otkriva da je u geografskom smislu, Evropa i dalje svetski predvodnik kad su u pitanju takva ulaganja te da je 2010. godine ostvarila 94,4 milijardi dolara investicija na tom području, što je porast od 25 % u odnosu na 2009. godinu. U Nemačkoj su se navedena ulaganja i više nego udvostručila te skočila na čak 41,2 milijarde dolara, čime je ta zemlja nadmašila čak i Sjedinjene Američke Države, koje sad po tom pitanju zauzimaju drugo mesto u svetskom poretku. Italija se s osmog mesta 2009. godine popela na četvto zahvaljujući investicijama u iznosu od ukupno 14 milijardi dolara. Francuska je našla svoje mesto u prvih deset nakon što su joj godišnja ulaganja narasla za 25 odsto na četiri milijarde dolara. Iako su se ulaganja u Španiji upola smanjila, ona se sa 4,8 milijardi dolara investicija i dalje nalazi u prvih deset.
Otvaraju se radna mesta
Prema istraživanjima, zbog dosledne politike i mera u odnosu na konkurenciju Evropa je u jako dobrom položaju u sektoru čiste energije. Ulagači žele garanciju da će se nastaviti potražnja za obnovljivim izvorima energije, a Evropska unija pokušava to ostvariti putem svojih ciljeva vezanih uz čistu energiju, tržište uglja i tarifa prema kojima se elektroenergetske kompanije obavezuju na plaćanje fiksne stope za čistu energiju. Na primer, evropske mere podstakle su nalet proizvodnje solarne energije malih razmera. Ulaganja u takve projekte tokom 2010. godine su se udvostručila na 59,6 miliona dolara širom sveta, s tim da se veći deo tog novca slio u EU, a polovina toga u Nemačku. Nemačka takođe predstavlja dobar primjer kako razumne i smislene mere vezane uz čistu energiju mogu podstaći ne samo domaća ulaganja i instalaciju, već i proizvodne i izvozne kapacitete. Prošle jeseni, nemačko ministarstvo životne sredine izjavilo je da se broj radnih mesta u sektoru obnovljivih izvora energije od 2004. godine udvostručio, te popeo na 340 hiljada, najviše zahvaljujući državnim ulaganjima u obrazovanje, obuku, istraživanje i inovacije. Zbog visokih cena konvencionalne energije i obilatog sunčanog vremena, Italija je prva zemlja u svetu u kojoj je cena jedinice solarne energije konkurentna. Tokom 2010. godine, 62 odsto privatnih ulaganja u čistu energiju bilo je usmereno u solarne projekte malih razmera. A opet, zapanjujuće je što su italijanski proizvođači propustili da zgrabe sopstvenu priliku u ovom sektoru koji upravo doživljava procvat. Međutim, Azija dovodi u pitanje evropsko vođstvo na području čiste enegije, budući da tamo ubrzano raste broj i količina privatnih ulaganja, najviše zahvaljujući kineskom napretku. Kad se gledaju zasebne zemlje, Kina je svetski predvodnik, s obzirom da je 2010. godine privukla 54,4 milijarde dolara investicija. U samo nekoliko godina, odredila se kao vodeća destinacija za privatna ulaganja i proizvodnju vezane opreme.
Sigurnosne prednosti
Prošle godine Kina je dodala zapanjujućih 17 gigavata kapaciteta energije vetra a danas proizvodi polovinu svetske opreme i uređaja za solarnu energiju i energiju vetra, delimično da bi ostvarila svoje izuzetno ambiciozne ciljeve u pogledu čiste energije, koji uključuju 150 gigavata energije vetra i 20 gigavata solarne energije do 2020. godine. Kina je već nadmašila SAD po pitanju instalacije kapaciteta čiste energije. Međutim, Kina nije usamljena u guranju Azije na globalno čelo. I Indija je ušla u redove prvih deset zemalja po pitanju ulaganja u čistu energiju u 2010. godini. Štaviše, njena petogodišnja stopa rasta za kapacitete obnovljive energije takođe se smestila na deseto mesto, dok je u pogledu instaliranih kapaciteta bila sedma. S obirom na cilj od 20 gigavata solarnog proizvodnog kapaciteta do 2020. godine, ulaganja u Indiju mogla bi naglo i brzo porasti. Zbivanja iz poslednjih 15 meseci (od izliva nafte na bušotini Deepwater Horizon u Meksičkom zalivu, preko nasilja u severnoj Africi do japanske tragedije) ceo svet stavljaju pred izbor između cene i rizika tradicionalnih izvora energije te obećanja i napretka čiste energije. Poslednjih decenija, Evropa je bila glavni pokretač energetske modernizacije. U godinama koje slede, takvo će vodstvo biti potrebno kako bi se iskoristile sve ekonomske, ekološke i sigurnosne prednosti obnovljivih izvora energije. Ponovna potvrda posvećenosti dekarbonizaciji energetskog sistema, kao i kreativne mere kojima će se taj cilj ostvariti, pomoći će Evropi da nastaviti žnjeti plodove jedne od najfascinantnijih novih tržišnih prilika u celom životnom veku.
Izvor poslovni dnevnik
