U 6. nedelji 2025. godine, cene električne energije na tržištima jugoistočne Evrope (JIE) zabeležile su blagi porast, pod uticajem veće potražnje, smanjenja proizvodnje vetroenergije i značajnog rasta cena TTF gasnih fjučersa, koje su dostigle najvišu cenu u poslednje dve godine. Sva tržišta JIE zabeležila su porast cena električne energije, osim Turske. Bugarska i Italija su zabeležile najveći porast cena, od 8,86% i 8,36%, respektivno, dok su Hrvatska (7,50%) i Srbija (7,38%) bile sledeće. Grčka je zabeležila porast potražnje za električnom energijom od 5,63%.
Tokom prve nedelje januara 2025. godine, cene spot električne energije u centralnoj Evropi porasle su, pod uticajem hladnijih temperatura i smanjene proizvodnje vetro i solarne energije. Cene su porasle iznad €130/MWh u svim zemljama, a cena u tom periodu kretala se od €132 do €151/MWh. Švajcarska je imala najvišu cenu u centralnoj Evropi, od €150,88/MWh, što je povećanje od 8,47% u odnosu na prethodnu nedelju, dok je Slovačka bila na drugom mestu sa cenom od €142,18/MWh. Holandija je imala najnižu cenu u regionu, sa porastom od 16,78%, koja je iznosila €132,35/MWh.
U 6. nedelji, prosečne cene električne energije u Evropi trgovale su se oko €128/MWh, sa cenama koje su se kretale od €123,35/MWh u Portugalu do €153,81/MWh u Italiji. Cene na tržištima MIBEL porasle su skoro dvostruko u odnosu na 5. nedelju, pri čemu su cene u Portugalu dostigle €123,35/MWh, a u Španiji €123,59/MWh, što je povećanje od 94,77% i 94,08%, respektivno. Kada je reč o dnevnim cenama, nekoliko tržišta, uključujući Nemačku, Belgiju, Francusku, Italiju i Holandiju, imalo je cene veće od €150/MWh, pri čemu je Italija dostigla vrh od €155,76/MWh 9. februara. Na jugu Evrope, sve zemlje JIE, osim Turske, imale su cene iznad €135/MWh. Turska je ostala najjeftinija u regionu sa nedeljnom prosečnom cenom od €65,44/MWh, dok je Grčka imala drugu najnižu cenu sa €135,01/MWh. Italija je imala najvišu prosečnu cenu u regionu, od €153,81/MWh, što je povećanje od 8,36% u odnosu na prethodnu nedelju. Mađarska je bila sledeća sa cenom od €140,61/MWh. Većina tržišta JIE imala je najviše cene 3. februara, kada su Srbija i Italija dostigle dnevne vrhove od €162,86/MWh i €155,60/MWh, respektivno.
U 6. nedelji 2025. godine, potražnja za električnom energijom u zemljama JIE porasla je za 5,46%, ukupno dostigavši 18.823,12 GWh. Grčka je imala najveći porast potražnje (12,18%), a zatim su usledile Bugarska (11,19%) i Turska (6,91%). S druge strane, Mađarska je zabeležila pad potražnje od -6,12%. Porast potražnje bio je uglavnom uslovljen hladnim talasom koji je zahvatio region tokom nedelje.
U međuvremenu, proizvodnja iz obnovljivih izvora energije u JIE (izuzev Italije) povećana je za 73,3%, dostigavši 2.419,02 GWh. Proizvodnja vetroenergije porasla je za 112,3%, iznoseći 1.945,09 GWh, podstaknuta jakim vetrovima u svim zemljama JIE osim Mađarske. Turska i Bugarska zabeležile su najveće poraste proizvodnje vetroenergije, od 156,2% i 98,7%, respektivno. S druge strane, solarna proizvodnja opala je za -1,3%, dostigavši 473,93 GWh, pri čemu su Turska i Hrvatska zabeležile najveće padove od -35,3% i -1,2%.
Proizvodnja hidroenergije u regionu JIE (izuzev Italije) opala je za -6,21%, dostigavši 1.372,56 GWh, jer su većina zemalja zabeležile smanjenje proizvodnje hidroenergije. Turska, Grčka, Bugarska i Mađarska prijavile su niže proizvodnje hidroenergije, sa padovima od -14,65%, -13,98%, -8,29% i -8,22%, respektivno, zbog sušnih, hladnih uslova. Međutim, Hrvatska i Srbija zabeležile su porast proizvodnje hidroenergije, sa povećanjima od 24,20% i 19,74%, respektivno. Proizvodnja iz termoelektrana u regionu ostala je stabilna, sa porastom od 0,50% u odnosu na prethodnu nedelju, dostigavši 6.738,81 GWh. Ovo uključuje povećanje proizvodnje iz ugljenih elektrana za 2,83%, koje je dostiglo 3.709,20 GWh, i pad proizvodnje iz gasnih elektrana od -2,22%, koji je iznosio 3.029,61 GWh. Turska je zabeležila pad u proizvodnji iz ugljenih i gasnih elektrana, od -1,35% i -4,34%, respektivno. Grčka je povećala proizvodnju iz lignitnih elektrana za 6,23%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana opala za -1,71%. Bugarska je takođe povećala proizvodnju iz ugljenih elektrana za 20,35%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana opala za -0,21%.
Kada je reč o trgovini električnom energijom sa drugim zemljama, neto uvoz u JIE opao je za 17,54%, dostigavši 1.205,88 GWh u 6. nedelji. Međutim, izvoz je porastao za 42,3%, dostigavši 396,27 GWh, dok je uvoz opao za -8,0%, iznoseći 1.602,15 GWh. Rumunija, Italija i Mađarska zabeležile su pad u neto uvozu. Sa druge strane, izvoz iz Turske porastao je za 11,97%, dok je Grčka povećala izvoz u susedne zemlje, šaljući 213,31 GWh. Bugarska je takođe ostala neto izvoznik, sa izvozom od 72,61 GWh, što je povećanje od 6,48% u odnosu na 5. nedelju. Srbija je po prvi put postala neto izvoznik, sa izvozom od 11,83 GWh tokom 6. nedelje.
