Ministarstvo životne redine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije saopštilo je u subotu da bi za 10 dana trebalo da usvoji model subvencionisanja kredita za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada.
Kako je agenciji Beta državni sekretar ministarstva Bojan Đurić, za te namene je iz Fonda za zaštitu životne sredine izdvojeno 200 miliona dinara.
“Za sada postoje dve opcije za subvencionisanje tih kredita, a mi bi u narednih sedam do 10 dana trebali da odaberemo onu koja bude povoljnija po građane”, rekao je Đurić.
Kako je precizirao, prva mogućnost je da država plaća polovinu iznosa kredita građana i da refundira taj iznos banci, uz plaćanje kamatne stope po onim uslovima koji sad postoje u bankama koje već odobravaju kredite za poboljšanje energetske efikasnosti zgrada.
Druga opcija, naveo je Đurić, jeste da država subvencioniše kredit tako što će plaćati celokupan iznos kamate, a u tom slučaju bi građanin vratio onoliko novca koliko je od banke pozajmio, bez dodatnih troškova.
Prema njegovim rečima, program subvencionisanja zajmova za rekonstrukciju objekata koji rasipaju energiju trebalo bi da bude aktivan za oko mesec dana.
“Investicija za poboljšanje energetske efikasnosti za površinu objekta od 100 do 150 kvadrata iznosi od 2.000 do 4.000 evra”, kazao je Đurić i istakao da se ulaganje isplati već posle nekoliko godina kroz manje račune za električnu energiju ili nabavku ogreva, a uticaće i na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
On očekuje veći broj zahteva za kredite na početku sledeće građevinske sezone i ističe da će dolazeća zima pomoći građanima shvate da samo dobra izolacija zidova i kvalitetni prozori mogu da smanje utrošak energije za grejanje, a time i račune.
Za sada Srbija nema Fond za energetsku efikasnost, čije je formiranje u nadležnosti ministarstva za infrastrukturu i energetiku i po zakonu je predviđeno 1. janura 2012. godine.
Đurić je objasnio da je do početka rada tog fonda u Fondu za zaštitu životne sredine nađen osnov za subvencionisanje kredita u delu budžetu za smanjenje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.
“Sa trenutnim sredstvima trebalo bi da podmirimo sve zahteve za subvencionisanim kreditima koji bi nam stigli u narednih godinu dana”, rekao je državni sekretar.
Procenjuje se da u Srbiji postoji između 500.000 i 700.000 energetski veoma neefikasnih objekata.
Po prosečnoj potrošnji energije po kvadratnom metru stambenog prostora Srbija je na dnu liste u Evropi sa potrošnjom od 150 do 250 kilovat sati po kvadratnom metru, dok se u energetski efikasnoj zgradi troši oko 65 kilovat sati po kvadratu na godinu.
Izvor beta.rs
