Iako je Srbija imala jedan solidan energetski sistem koji je odgovarao potrebama zemlje i uz sve slabosti uspevao da izdrži udare u poslednje dve decenije, vreme je da se najozbiljnije postavi pitanje perspektive pre svega zbog ekonomske neodrživosti sadašnjeg koncepta – rekao je juče Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike na panelu Danas konferens centra koji je održan na temu „Energetika i spoljnotrgovinski deficit Srbije“.
Rajaković je podsetio da 40 odsto energenata Srbija uvozi, pri čemu je ekstremno visoka zavisnost od nafte i gasa, a problem je i što se to u narednoj deceniji ne može bitnije ispraviti. Ipak, bilans u električnoj energiji nam je dobar, jer smo poslednjih desetak godina na nuli, s obzirom na to da tokom zime uvezemo izvesne količine, a izvozimo u periodu kada imamo višak. Ali, tvrdi Rajaković, ukoliko se uskoro ne izgrade novi kapaciteti, ni taj segment neće moći da isprati energetske potrebe zemlje.
Prema rečima ekonomskog statističara Miroslava Zdravkovića, urednika sajta ekonomija.org, u prošloj deceniji ukupna vrednost izvoza energenata, uglavnom struje, iznosila je 1,7 milijardi evra, dok je uvoz, prevashodno nafte i gasa, ali i struje, dostigao iznos od 17 milijardi evra.
– U Srbiji postoji previše zabluda na temu hrane i energije, koje se tretiraju kao naši resursi, a reč je o strateškim proizvodima, zahvaljujući kojima smo preživeli sankcije. To su proizvodi veoma osetljivi na globalna dešavanja. Primera radi, na prve signale o nadolazećoj svetskoj ekonomskoj krizi 2008. godine reagovalo je tržište nafte i cena te sirovine počela je naglo da pada iako je u prvom trenutku evropskim analitičarima izgledalo neverovatno da će se ona spustiti ispod 150 dolara za barel. Sada se isto to događa, sudeći prema izveštajima MMF-a, i po drugi put se pravi „balon“ od energenata i primarnih namirnica, hrane. Iako i u januaru cene nastavljaju rast, pitanje je trenutka kada će to da pukne. Zbog takvih kretanja, Srbija bi startegijom razvoja do 2020. morala da preispita put kojim želi da ide tako da smanji osetljivost i da strateški odredi šta želi sa energentima i poljoprivredom – rekao je Zdravković.
Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije za trgovinu električnom energijom EPS-a, podsetio je da će, iako se godišnje uveze oko tri odsto električne energije u odnosu na ukupno proizvedenu u zemlji (a to je statičan podatak već nekoliko godina unazad) za pokrivanje godišnjeg deficita u perspektivi biće potrebno 180 miliona evra. Ali, ako u lošijoj verziji, dođe do zastoja u proizvodnji uglja zbog toga što država nije okončala raseljavanje dva sela, vrednost uvoza dostići će oko 348 miliona evra.
– Energetski sistem kod nas mogu da sruše domaćice jer nivo potrošnje najvećim delom zavisi od domaćinstava odnosno od toga koliko se energije troši za zagrevanje ili hlađenje u pojedinim periodima tokom godine. Udeo velikih industrijskih potrošača je na nivou nerazvijenih afričkih zemalja jer se svega oko osam odsto proizvodnje usmerava ozbiljnim industrijskim korisnicima koji troše više od milion kilovat časova godišnje – objasnio je Vlaisavljević i dodao da je u pripremi novi zakon o energetici, kojim će i domaćinstva od 2015. godine moći da biraju od koga će se snabdevati strujom.
Pomoćnik ministra energetike Miloš Banjac naglasio je da je u pripremi zakon kojim bi se precizirale mere za energetsku efikasnost.
– Jedna od novina je da se za industriju i objekte koji troše više energije, kao i za lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika, uvodi sistem menadžmenta u energetici. Takođe, uspostaviće se i utvrđivanje energetske klase proizvoda, kao i minimum zahteva za tehničke uređaje. Uvodi se i energetski pasoš za zgrade, koji će sadržati podatke o utrošku energije neophodne za funkcionisanje, a biće formiran i fond za energetsku efikasnost iz koga će se subvencionirati projekti u toj oblasti – rekao je Banjac.
Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor Javnog preduzeća Srbijašume naglasio je da je u Srbiji stepen iskorišćenosti drveta nizak, kreće se oko 40 odsto. Za grejanje, godišnje se upotrebi tri do 3,5 miliona kubika drveta, iako bi ono moglo da se mnogo racionalnije iskoristi.
– Drvo jeste obnovljiv, ali i ograničeni izvor koji se može koristiti na održiv način. S druge strane, u potrošnji su najmanje zastupljene palete, čiji je stepen iskorišćenja u grejanju veoma visok jer svega desetak kotlarnica u zemlji ima mogućnosti da se prebaci na taj vid energenta. Uz to, ne postoji ni jedna pogon za proizvodnju biomase, iako postoje uslovi za to, tako da ona propada – rekao je Vasiljević.
Izvor Elektroenergetika.info
