Termoblokovi izdržali i sa minimumom remonta. – Za deset meseci ostvarena najveća proizvodnja od 1990. godine i najveći suficit od 1995. – Minimalni planski i neplanski zastoji. – Javne nabavke otežavaju pripreme za zimu
Posle ostvarene maksimalne devetomesečne proizvodnje električne energije od 1990. godine, u elektranama EPS-a su i za deset meseci ove godine postignuti slični rezultati. Vera Stanojević, direktorka Sektora za proizvodnju električne i toplotne energije u Direkciji JP EPS za proizvodnju energije, kaže da je u periodu januar–oktobar 2013. ostvarena jedna od najvećih desetomesečnih proizvodnji u poslednjih 12 godina i da je i ovo razdoblje obeležio veliki suficit, najveći od vremena kada su EPS-ove elektrane krenule uzlaznom linijom u svakom pogledu – podjednako podizanjem pogonske spremnosti i uvećanjem proizvodnje. Sa Verom Stanojević, međutim, tu se priča o proizvodnim rezultatima ne završava. Naprotiv, tek počinje. Njene analize rada elektrana EPS-a sadrže mnoštvo podataka o radu svake elektrane, svakog termobloka i hidroagregata. Posebno prikazuje ponderisani blok za svaku elektranu (uvažavajući snagu svakog bloka), pa za termo i hidro sektor, a onda i za ponderisani blok EPS-a. Tako se pred učesnicima redovnih sastanaka u Direkciji EPS-a za proizvodnju sa direktorima privrednih društava EPS-a u proizvodnji za svaki analizirani period, mesec, tromesečje, kvartal ili duže razdoblje, uvek predstavi cela knjiga numeričkih podataka i grafikona, koje naša sagovornica iznosi u globalu, ali i sa mnogo detalja. Nije lako pratiti je, pogotovo novinaru laiku. Razgovarali smo o tome šta oslikava maksimalna proizvodnja i koliko je ona garant za spokojnu zimu.
Da li je koeficijent proizvodnje najvažniji pokazatelj rada elektrana?
Proizvodnja ne može da se ocenjuje na osnovu samo jednog parametra. Zato i nema najvažnijeg. Količina proizvedene energije jeste polazište, ali mora da se zna, kod TE na primer, da li je reč o baznom ili vršnom bloku, koliko je blok bio u hladnoj, a koliko u toploj rezervi, koliko su trajali planski, a koliko neplanski zastoji. Za deset meseci ove godine imali smo minimalne i planske i neplanske zastoje, ali su zato termolokovi bili u najdužoj toploj i hladnoj rezervi od 2001. godine. Sve je to uticalo da TE ostvare najveću desetomesečnu proizvodnju od 1990, ali se postavlja i pitanje da li su to maksimalne mogućnosti TE. Koeficijent proizvodnje predstavlja prosečno ostvarenu snagu za vreme rada blokova. On za deset meseci 2013. iznosi 90,5 odsto, niži je nego u isto vreme 2012. i jedini je parametar koji nije najbolji u poslednjih 20 godina. Setimo se, prošla godina bila je izuzetno teška u elektroenergetskom pogledu. Imali smo ekstremno hladnu zimu, slabe dotoke, žarko leto i tokom zime veliki uvoz električne energije. Ove godine svega toga nema. Nažalost, koeficijent proizvodnje, koji je počeo da raste 2008. godine nije dostigao maksimalno realizovanu vrednost od 95 odsto iz 2011. Ove godine on je smanjen zbog sistemskih ograničenja: velike tople rezerve i učešća blokova u sekundarnoj regulaciji u vreme visokih dotoka na Dunavu i Drini.
U ovoj godini je u oktobru, na primer, u termosektoru ostvareno najduže vreme rada, ali nije najveća proizvodnja. Razlog tome je veliko vreme koje su blokovi proveli u toploj rezervi, što se najbolje vidi na blokovima TENT A. Od angažovanih blokova, najduže je bio „potisnut“ blok A2, koji je u toploj rezervi proveo 599,7 sati. Još dva bloka, A1 i A3, imali su slično vreme tople rezerve, tako da je TENT A u oktobru ostvario najniži koeficijent proizvodnje, samo 80,4 odsto.
Da li je i hladna rezerva delovala na isti način?
U desetomesečnom periodu pogonski spremni termoblokovi su proveli u hladnoj rezervi najviše vremena od 1995. Nisu angažovani 4,6 odsto kalendarskog vremena. Od toga, ponderisani blokovi PD TENT bili su zaustavljeni 5,7 odsto vremena. Zašto baš blokovi TENT-a? Zato što nema dovoljno otkrivenih rezervnih količina uglja iz RB „Kolubara“ i zato što je kalorična vrednost iskopanog uglja određena kvalitetom raspoloživih polja. To je problem s kojim se suočavamo dosta dugo. Nije se pravovremeno investiralo, pored ostalog, ni u rudarske kapacitete, što za posledicu ima ovakvo aktuelno stanje proizvodnje uglja. Za razliku od opreme na kopovima „Kolubare“ i zaostajanja u otvaranju novih polja, TENT-ova postrojenja su najvećim delom revitalizovana i ona mogu da realizuju veću proizvodnju. Kako im je ugalj ograničavajući činilac, nastojali smo da iz datih količina i kvaliteta izvučemo maksimalnu korisnost, pa su uporište za proizvodnju bili efikasniji i pouzdaniji termoblokovi PD TENT. Takav problem ne postoji u „Kostolcu“. Blokovi termoelektrana „Kostolac“ bili su samo 1,1 odsto vremena u hladnoj rezervi. Kvalitet i količine uglja nisu bile ograničajući faktor, jer je kop „Drmno“ osposobljen da podmiruje proizvodnju obe elektrane. Treba još reći da je na vreme hladne rezerve uticalo i to što smo u prvoj polovini godine imali izuzetno povoljnu hidrološku situaciju, kada su HE ostvarivale maksimalne proizvodnje, što je odredilo angažovanje TE.
Kako su na ukupni rezultat uticali planski i neplanski zastoji?
Planski zastoji bili su zaista minimalni, sa najmanjim vremenom od 1995. godine za remonte. Neplanske zastoje niko ne može da planira, ali može da ih spreči dobrim održavanjem postrojenja. Nama je ove godine pomoglo to što je na najvećem broju blokova u prethodnih deset godina obavljena revitalizacija i što se u vreme hladne rezerve ipak, prema mogućnostima, radilo na otklanjanju nedostataka na opremi. Zahvaljujući tome, dobro smo prebrodili najveći deo ove godine i to u jednoj godini i može da bude tako. Ne bi bilo dobro da se sa restriktivnim planskim zastojima nastavi. U tom slučaju, suočili bismo se s problemima kakve smo imali krajem devedesetih godina, a naročito 2000. godine. Što je bilo kraće vreme planiranih zastoja, to je brže raslo vreme neplanskih kvarova. Doduše, ni ovu godinu nismo još završili. Topao oktobar i polovina novembra zamaskirali su ulazak u zimu, tako da nam predstoje izazovi povećane potrošnje. Zato je važno da se usvoji Rebalans plana za ovu godinu i da se, iako već sa zakašnjenjem, pripreme sredstva za odgovarjuće tekuće održavanje u predstojećim zimskim mesecima. Kada to kažem, imam u vidu i teškoće sa javnim nabavkama, koje su od letos umnogome usporile nabavku rezervnih delova i ugovaranje uslužnih poslova.
Na osnovu čega ocenjujete dobru pogonsku spremnost blokova?
Termoblokovi u sistemu EPS-a pokazali su odličnu pogonsku spremnost samim tim što su na mreži bili 80,8 odsto kalendarskog vremena. Uz takvo maksimalno angažovanje blokovi su imali najmanji broj neplanskih zastoja, a i vreme otklanjanja kvarova bilo je minimalno, posmatrano od 1995. Iako su TE radile sa prosečno nižim snagama, proizvele su 10 odsto više energije nego prošle godine, jer su duže vremena radile. Zahvaljujući tome, desetomesečna proizvodnja TE u ovoj godini veća je od godišnjih proizvodnja ovih istih blokova u periodu od 1992. do 2004. Agregate u hidroelektranama ne pominjem u ovom kontekstu, jer su oni uvek bili spremni da iskoriste sav raspoloživi potencijal dotoka iako su doskora dva značajna agregata bila u revitalizaciji. O dobrom radu HE sasvim dovoljno govori podatak o njihovoj većoj proizvodnji od gotovo 900 miliona kWh nego u istom periodu 2012.
Kako se to odrazilo na ukupne poslovne rezultate?
U celini gledano, rezultati jesu odlični. Za deset meseci 2013. elektrane EPS-a proizvele su ukupno 30,676 milijardi kilovat-sati i ostvarile kumulativni suficit od 3,323 milijarde kWh, najveći od 1995. godine. Pri tome, važno je da se kaže da su u ovoj godini planski zastoji TE smanjeni za deset odsto i da su ukupna finansijska sredstava za održavanje redukovana za 25 procenata, sve u skladu sa finansijskim mogućnostima sagledanim krajem prošle godine. No, zahvaljujući visokom suficitu i izuzetno dobroj proizvodnji, sa smanjenim operativnim troškovima, značajan deo energije prodat je na slobodnom tržištu, što je omogućilo da se i finansijska situacija u kompaniji popravi.
Sačuvati dostignuto
Zašto se strepi od zimske potrošnje?
Osnovni razlog je što mi u EPS-u imamo bolna iskustva sa neobavljenim remontima devedesetih godina. Drugi je što je reč o kompleksnim postrojenjima, za koja su po tehničkim standardima predviđeni ciklusi održavanja, a poštuju ih i primenjuju sve razvijene kompanije u svetu, kako bi očuvale opremu i pogonsku spremnost postrojenja. To je višegodišnji ciklus, u kome su definisani vremenski intervali u kojima se obavljaju kapitalni i standardni remonti, kao i revitalizacije, ali i šta ti obimi radova podrazumevaju. Ove godine pogonska spremnost bila je dobra, odlična je i proizvodnja, jer smo je tako organizovali da smo pre svega koristili raspoloživu vodu i najefikasnije termoblokove. Pri tome, da ponovim, smanjena su sredstva za održavanje opreme. Zato je sada važno da predstojeće vreme što bolje iskoristimo i prepremimo se za zimu, da ne bismo sve ove odlične rezultate degradirali – rekla je Vera Stanojević.
Izvor EPS KWH
