Srbija je uz sve teškoće i okolnosti zakoračila na put otvorenog tržišta električne energije. – EPS je do sada „imao monopol“ da prodaje električnu energiju ispod tržišne cene, da ne može da naplati račune, da vodi socijalnu politiku, zbog čega je izgubio šest milijardi evra. – Čeka se treća faza liberalizacije
Kako su se snašli kupci u drugoj fazi otvaranja tržišta električne energije, koliko snabdevača se uključilo u utakmicu i koji su to najveći problemi – bile su glavne teme konferencije „U susret tržištu električne energije”, koju je 11. februara organizovao „Balkanmagazin” pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i u partnerstvu sa JP „Elektroprivreda Srbije”.
Branko Filipović, šef Odseka za proizvodnju, snabdevanje i tržište električne energije u Ministarstvu energetike, istakao je da će država sav teret socijalnih problema građana preuzeti na sebe, a kompanijama će omogućiti da se bave biznisom i stvaraju profit.
– Srbija je uz sve teškoće i okolnosti zakoračila na put otvorenog tržišta električne energije i u dogledno vreme raščistićemo sva nerešena pitanja – rekao je Filipović.
Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku, podsetila je na zakonski okvir za funkcionisanje tržišta, ali i na to da se kupci, bez obzira na sva organizovana predavanja, nisu dovoljno pripremili.
– Izazov je kako što jednostavnije objasniti kupcima njihov odnos sa mrežom i sa snabdevačem. U razgovoru sa kolegama iz SAD i Nemačke čuli smo da je i kod njih na početku liberalizacije bilo dosta nerazumevanja – rekla je Hadžibabić.
Ona je kazala da je potrebno što jednostavnije objasniti kupcima odnos sa mrežom i sa snabdevačem, te da su po EU direktivama doneta pravila o promeni snabdevača, po kojima promena može trajati najviše 21 dan, a prema njima, kupac se obraća novom snabdevaču, koji razrešava odnose sa mrežarom.
– EPS je preživeo dva talasa liberalizacije i sledi treći talas otvaranja tržišta za domaćinstva. Videćemo da li će to biti od 1, jula, kako je predviđeno nacrtom novog zakona o energetici ili od 1. januara 2015. godine – rekao je Obradović. – EPS je do sada „imao monopol“ da prodaje električnu energiju ispod tržišne cene, da ne može da naplati račune, da vodi socijalnu politiku, zbog čega je izgubio šest milijardi evra. Dobro je i za Srbiju i za društvo da EPS ima dodatne prihode jer, 30 godina nismo ulagali u nove kapacitete. Uskoro očekujemo promenu Statuta EPS-a i osnivačkih akata zavisnih PD i nastavak reorganizacije, jer tržište je surovo.
Obradović je naglasio da konkurencija napada najbolje klijente i niko neće firme sa problemima. On je pojasnio i da je veoma važno kupcima objasniti razliku između snabdevača i distributera, ko je odgovoran za kvalitet električne energije, a ko za cene.
Prema rečima Željka Markovića, v. d. direktora PD „EPS Snabdevanje”, ovo PD je potpisalo ugovore sa kupcima koji čine više od 70 odsto tržišta, a sa rezervnim snabdevanjem biće više od 95 odsto.
– Na tržištu je problem javnih nabavki električne energije, jer državni sektor nije planirao nabavke električne energije u 2013. godini. Neki nisu tendere raspisali zato što su neobavešteni, ali većina nije zato što nije mogla po važećim zakonima da ih raspiše – rekao je Marković. – Tek se sada tenderi raspisuju za ovu godinu, javljamo se na sve tendere i zaključujemo ugovore. Već smo zaključili 50 ugovora po osnovu javnih nabavki, a još 150 je u toku.
U diskusiji su se čule i ocene da se, prema nekim istraživanjima, nakon otvaranja tržišta cene električne energije u zemljama centralne i istočne Evrope približavaju cenama u 27 zemalja članica Evropske unije, što faktički znači da je liberalizacija donela poskupljenje. O iskustvima na hrvatskom tržištu govorila je Tina Jakaša, direktor „HEP Opskrbe”, koja je istakla da u Hrvatskoj, gde otvaranje tržišta traje već 10 godina u poslednjih pet godina svi kupci mogu da biraju snabdevača. Međutim, tek od 2010. godine alternativni snabdevači ulaze na tržište, a danas njih 19 ima dozvolu.
– Alternativni snabdevači su ušli u trenutku kada je značajno pala veleprodajna cena električne energije na tržištu i kada se napravila velika razlika između veleprodajne i maloprodajne cene, jer su tada videli šansu da zarade – objasnila je Jakaša. – Od polovine 2013. godine oni su prisutni i na tržištu domaćinstava. Sada se tu vodi prljava utakmica za svakog kupca. Koriste spoljnu agencijsku prodaju od vrata do vrata, tražeći penzionere koji ne razumeju ugovore, čak se i lažno predstavaljajući da su iz HEP-a. Imali smo i lažno oglašavanje, kada su u reklamama tvrdili da su 30 odsto jeftiniji od nas, iako to nije tačno.
Jakaša je kazala da elektroprivrede imaju velike kapacitete, pre svega u znanju i ljudima i da to treba predstaviti javnosti. Ona je objasnila da se HEP sa konkurencijom, među kojima je čak i „Hrvatski Telekom”, bori novim proizvodima, paketima, stalno dostupnim kol-centrom, jer se ne mogu boriti sa konkurentnom prodajom od vrata do vrata.
Srđan Kružević, direktor PD „Elektrovojvodina”, podsetio je da je Hrvatska već pet godina u ovom projektu, a Srbija tek ulazi u drugu.
– Ono što je važno jeste da prodajemo srpsku struju kako bi zapošljavali ljude i isplaćivali plate – rekao je Kružević. – I dalje se, međutim, bavimo socijalnim programom više nego biznisom, a na našem osnivaču je da vidi da li tako treba i da ostane. – Na području „Elektrovojvodine” pojavila su se još dva snabdevača „Nova Komoditis” i GEN-I, koji su preuzeli tek 0,5 odsto potrošača, što ukazuje da smo, ipak, uradili dobar posao i zadržali većinu kupaca.
Srđan Resavac, predstavnik slovenačkog GEN-I, ističe da su tog kupca na visokom naponu preuzeli 2013. godine i u 2014. godini, a da su na srednjem i niskom naponu stekli 2,5 odsto tržišnog učešća i zaključili ugovore o isporuci 200 miliona kilovat- časova električne energije.
– Imamo osam odsto kupaca na prenosnom sistemu i to je veliki udeo s obzirom na početak. Na tenderu koji je raspisao EMS bili smo rame uz rame po ceni sa „EPS Snabdevanjem” – rekao je Resavac. – Treba uskladiti Pravila o promeni snabdevača i Zakon o javnim nabavkama, jer sada se procedure ne mogu ispoštovati. Sada imamo pet operatora distributivnog sistema i komplikovano je kada imate kupca koji posluje na teritoriji na primer tri operatora distributivnog sistema, kada se moraju davati tri računa umesto jednog.
Tržište nije supermarket
Ekonomista, prof. Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka rekao je da imamo tipičan slučaj nametanja tržišta odozgo, političkim direktivama – sa svim posledicama koje ono nosi.
– Preti nam opasnost idealizacije tržišta i pretvaranje svega u supermarket, a tržište električne energije nije supermarket, jer se tako stvara dominacija trgovaca nad proizvođačima i kupcima – poručio je Drašković.
Zakon protiv tržišta
Vladimir Janković, direktor Direkcije za poslove tržišta električne energije „Elektromreže Srbije” objasnio je da Zakon o javnim nabavkama nije u skladu sa principima otvorenog tržišta električne energije.
– Na vreme smo krenuli u javnu nabavku, ali nismo uspeli da na vreme sve obavimo, jer je to višemesečni proces koji svako može da zaustavi – kazao je Janković. – Mora doći do uinapređenja zakona o javnim nabavkama, jer je sada nespojiv sa zakonom o energetici. Potrebno je omogućiti preduzećima da kupuju električnu energiju i na godišnjem, mesečnom i na dnevnom i unutardnevnom nivou.
Izvor EPS kwh
