Protekla godina bila je 1,8 stepeni toplija od prosečne, zbog čega je prodaja krajnjim kupcima bila dva odsto manja od planirane, a izvoz najveći od početka ovog veka. – Dobra hidrologija u prvoj polovini 2013.
Povoljne vremenske prilike nisu opteretile elektroenergetski sistem u Srbiji na prelasku iz 2013. u 2014. godinu. Bez snega, sa spoljnom temperaturom blizu 10 stepeni, ni Nova godina nije ličila na kraj jednog i početak drugog razdoblja, a ništa zanimljivo nije se događalo ni u proizvodnji i potrošnji električne energije. Bilo je sve tako mirno i obično.
Na topliju od prosečne 2013. godinu nadovezao se još topliji januar 2014, koji, ako pad temperature u poslednjoj nedelji ovoga meseca ne bude drastičan, obećava da bude najtopliji januar u 125 godina. U prvih 20 dana ovoga meseca bilo je osam stepeni toplije od proseka za januar. To je uslovilo da i potrošnja električne energije u Srbiji, računajući prodaju iz EPS-a krajnjim kupcima sa potpunim snabdevanjem, bude 12,5 procenata manja od planirane. Prosečno dnevno trošilo se oko 103,5 miliona kilovat-sati, za razliku od prosečne januarske dnevne potrošnje prošle godine, koja je iznosila 113,9 kWh.
Šta je tokom cele prošle godine obeležilo proizvodnju i prodaju električne energije krajnjim kupcima, pitali smo Jovicu Vranića, direktora Sektora za energetsko planiranje i upravljanje u Direkciji EPS-a za trgovinu električnom energijom.
– Godišnji prosek spoljne temperature bio je u 2013. godini 13,6 stepeni Celzijusa. Kada se ima u vidu da je u 125 godina prosečna godišnja temperatura bila 11,8 stepeni, jasno je da je prošle godine bilo 1,8 stepeni toplije od tog proseka. Pri takvoj temperaturi, potrošnja električne energije, odnosno prodaja krajnjim kupcima s potpunim snabdevanjem bila je dva odsto manja od planirane, to jest gotovo obrnuto proporcionalna „skoku” spoljne temperature – kazao je Vranić.
Naš sagovornik je naveo da je prošle godine EPS za potrebe snabdevanja krajnjih kupaca plasirao ukupno 34 milijarde kilovat-sati ili, izraženo u energiji, 700 miliona kWh manje od planiranih količina. Vranić smatra da je manju potrošnju uslovio pre svega skok spoljne temperature.
Za razliku od prodaje krajnjim kupcima ili potrošnje, koja je bila manja od planirane, ukupna proizvodnja električne energije, računajući i male HE, bila je 1,3 odsto veća od predviđene.
– Ukupno je prošle godine proizvedeno 37,478 milijardi kilovat-sati. Ovakva godišnja rekordna proizvodnja u 2013. veća je ne samo od planirane, nego i od ostvarene u 2012, i to 8,6 procenata. To je veliki skok, što se jasno vidi kada se razlika iskaže u energiji. Prošle godine proizvedeno je 2,968 milijardi kWh više nego 2012. To je, između ostalog, i rezultat vrlo zahtevnih godišnjih planova koje su za prošlu godinu imale elektrane EPS-a – ističe Vranić.
On posebno naglašava da su hidroelektrane EPS-a protekle godine proizvele 10,774 milijarde kWh, što je 8,7 procenata ili 870 miliona kilovat-sati više nego što je planirano elektroenergetskim portfeljom za 2013. Ta količina veća je 9,4 odsto od proizvodnje HE u 2012. godini. Naš sagovornik kaže da su protočne HE, sa proizvedenih 9,48 milijardi kWh, plan nadmašile 6,1 odsto ili pola milijarde kWh. Ali, u poređenju s proizvodnjom iz 2012, koja je bila sušna godina, protočne HE su 2013. proizvele milijardu kWh više. Prema rečima Vranića, za ovakav učinak hidrosektora „zaslužna” je dobra hidrologija, naročito u prvih šest meseci, a onda i odlična raspoloživost kapaciteta u hidroelektranama
– Za analizu su posebno zanimljivi proizvodni rezultati termoelektrana na ugalj. One su prošle godine ukupno proizvele rekordnih 26,537 milijardi kWh, ali to je ipak 1,4 odsto ispod planiranih količina. O specifičnoj težini njihovog „podbačaja” može se govoriti samo u svetlu visoko postavljenih proizvodnih ciljeva za 2013. i u kontekstu znatno veće proizvodnje od ostvarene u 2012. Treba, naime, znati da su TE na ugalj protekle godine proizvele 9,3 odsto više energije nego 2012. godine i da taj skok izražen u energiji iznosi 2,26 milijardi kilovat-sati. Svakako, ovako velika proizvodnja bila je moguća zahvaljujući dobrom radu TE na ugalj i njihovoj odličnoj raspoloživosti u vreme kada su dotoci jenjavali umanjujući snagu hidrosektora – kaže Vranić.
Januar mimo proseka
U prvih 20 dana januara ove godine srednja dnevna temperatura iznosila je 8,2 stepena Celzijusova. Potrošnja električne energije u te dve dekade bila je 12,5 procenata ispod planirane za ovaj mesec, ali, kako kaže Vranić, ne samo zbog toplijeg vremena. Potrošnja je pala i zbog neradnih prazničnih dana. Sve je to uslovilo manju proizvodnju od planirane za 6,1 odsto u ovom periodu. I u hidrosektoru su dotoci do 20. januara bili vrlo niski i umanjivali su snagu agregata. Na Drini su tek sa obilnijim kišama dostigli, u vidu bujice, oko 600 kubika u sekundi, već početkom treće dekade. Zbog slabih dotoka proizvodnja protočnih HE bila je do 20. januara 12,2 odsto manja od planirane. I termoelektrane na ugalj imale su u isto vreme smanjenu proizvodnju, sistemu su dale 3,5 odsto manje od planiranih količina, ali to je, prema rečima Vranića, direktna posledica potiskivanja snage u TE zbog smanjene potrošnje u prazničnim danima.
Najveća prodaja od 2000.
U 2013. godini „Elektroprivreda Srbije” prodala je na slobodnom tržištu oko 3,3 milijarde kilovat-sati. To je, kako kažu u Direkciji EPS-a za trgovinu električnom energijom, 52 procenta više nego što je bilo predviđeno elektroenergetskim portfeljom, a mnogo, mnogo više nego što je „izvezeno” 2012. Pretprošle, sušne, godine na slobodnom tržištu prodat je samo 251 milion kWh.
Prošlogodišnja prodaja najveća je od 2000. godine iako je potrošnja električne energije u Srbiji, pa i prodaja iz EPS-a kupcima sa potpunim snabdevanjem značajno narasla.
Peta najtoplija godina
Prošla, 2013, godina bila je peta najtoplija godina u Beogradu od kada postoje merenja (1888). Prosečna temperatura iznosila je 13,6 stepeni. Topliji od proseka za oko tri stepena bili su januar, avgust, oktobar i novembar, a za 2,5 stepeni februar, april i jul. Već krajem aprila bilo je četiri dana sa temperaturom iznad 30 stepeni, a tokom maja i leta ukupno 52 dana sa maksimalnom temperaturom iznad 30 stepeni. Oktobar i veći deo novembra bili su topli, gotovo bez potrebe za grejanjem, a tek poslednjih šest dana novembra ozbiljnije je zahladnelo, sa snegom.
Ovo je za naš list kazao Branko Sparavalo, meteorolog u EPS-u, na osnovu čijih prognoza se u Direkciji EPS-a za trgovinu električnom energijom planiraju periodična proizvodnja i potrošnja električne energije, počev od dnevnih. On je naveo da je srednji godišnji dotok na Dunavu bio 6.054 kubika u sekundi, tj. oko 10 odsto veći od proseka (5.534). Srednji godišnji dotok na Drini bio je oko 20 odsto veći od proseka. Na profilima HE „Bajina Bašta”, sa uticajem ispuštanja sa „Pive” i „Bistrice”, prosečan dotok iznosio je 401 kubik u sekundi (prosek 338).
– Izuzetno veliki dotoci nisu u potpunosti iskorišćeni za proizvodnju električne energije. Tokom proleća bilo je dosta prelivanja radi zaštite priobalja od poplava. Kontinuiranog prelivanja na „Đerdapu” bilo je od sredine marta, pa skoro do sredine maja, dakle gotovo puna dva meseca, a zatim ponovo i desetak dana sredinom juna. Na „Bajinoj Bašti” prelivanja je bilo pet dana krajem februara, a onda, slično kao na „Đerdapu”, od 10. marta do sredine maja, tako da je gubitak na prelivima bio značajan. Osim toga, od jula do kraja godine nastupio je sušniji period, pa su dotoci po mesecima bili ispod proseka za oko 20 odsto na „Đerdapu” i 16 odsto na „Bajinoj Bašti” tokom cele druge polovine godine. U prvoj polovini dotoci su bili veći od prosečnih oko 30 odsto na „Đerdapu” i oko 44 odsto na „Bajinoj Bašti” – kazao je Sparavalo.
On je takođe rekao da će ovaj januar biti četvrti najtopliji januar otkako se meri spoljna temperatura, i to sa srednjom dnevnom temperaturom između 5,4 i 5,6 stepeni. Prva 22 dana januara bili su najtopliji zabeleženi januarski dani do sada, sa srednjom temperaturom od 8,1 stepen, ali je prosek smanjilo naglo zahlađenje poslednjih sedam dana u mesecu.
Izvor KWH EPS
