Radnici su danonoćno radili, jer kada dođu velike, mutne vode koje nose sve pred sobom, stvaraju i probleme u proizvodnji električne energije. Olakšavajuća situacija bila je što u gornjem slivu Drine nije bilo velikih padavina kakvih zna da bude
Jesen prošle godine i zimu iza nas obeležile su suše, a „Drinsko-Limske hidroelektrane” su radile prema mogućnostima dotoka.
Krajem aprila počele su kiše, a onda je došao i poplavni talas koji je zahvatio veći deo Srbije. U vreme tih velikih kiša, dotok na HE „Bajina Bašta” bio je 1.500 kubika u sekundi, a nekoliko dana bilo je i preliva kao i na HE „Potpeć”.
– Veliki problem bio je na HE „Zvornik”, jer je dotok bio veći od 3.200 kubika u sekundi. Bujice koje se ulivaju u Drinu, počev od Vrela, Pilice, Rače, Rogačice, Ovčinje, Okletačke reke do Drinjače, donele su velike količine vode u Drinu, od Bajine Bašte do Zvornika, gde se nalazi hidroelektrana – kaže Mijodrag Čitaković, direktor PD „Drinsko-Limske HE“
Naš sagovornik kaže da je HE „Zvornik” bila u vanrednom stanju.
– Morali smo da propuštamo vodu nizvodno od hidroelektrane tako da ne pravimo poplavni talas, a istovremeno, uzvodno, da evakuišemo vodu da ne pravi probleme. Ekipe su danonoćno dežurale – priča Čitaković.
– Prispela velika voda delom je propuštana kroz mašine koje su proizvodile električnu energiju, a delom preko preliva. Istovremeno, na području Zvornika, ali i cele opštine Bajina Bašta, putne komunikacije su bile u prekidu. Zbog toga je u saradnji sa državnim organima, pušten za pešake prelaz preko brane HE „Zvornik” radi evakuacije bolesnih, iznemoglih lica, ali i ostalih hitnih slučajeva.
Prekidi u putnoj komunikaciji sa Beogradom i Zvornikom trajali su oko sedam dana. I u tom periodu smo, pošto smo imali problem sa proizvodnjom električne energije u termoelektranama, bili maksimalno mobilisani da održimo pogonsku spremnost u svim HE, ne samo u „Zvorniku”, već i na Tari i na području Limskih hidroelektrana, bez obzira što je tu, po pitanju padavina, bila povoljnija situacija.
– Tada smo u svim našim hidroelektranama maksimalno proizvodili električnu energiju i dali svoj doprinos da bi bila ublažena teška situacija. Sve elektrane su u okviru PD tokom vanredne situacije radile besprekorno, kao sat. – ističe Čitaković. – Naši radnici su danonoćno radili, jer kada dođu velike, mutne vode koje nose sve pred sobom, stvaraju i probleme u proizvodnji električne energije.
Obavljali smo i sitne intervencije kako ne bi došlo do havarije čije bismo posledice otklanjali mesecima. U HE „Zvornik” pojedini agregati bili su zaustavljeni najviše do sat vremena. Naime, voda je na rešetke agregata nanosila velike količine otpada i zato smo konstantno radili na otklanjanju naplavina na ulaznim rešetkama.
Čitaković ističe da bi nastali veliki problemi da je nestalo sopstvene potrošnje u trenutku kada je kroz HE „Zvornik” proticalo 3.300 kubika vode u sekundi. Inače, HE „Zvornik” ostvaruje maksimalnu proizvodnju sa dotokom od 600 kubika u sekundi, a tokom prvih dana poplave bilo je pet i po puta više vode nego što može da se propusti kroz agregate.
HE „Bajina Bašta” je tada propuštala 1.500 kubika u sekundi, ali je izmereni međudotok, od Bajine Bašte do Zvornika bio više od 1.600 kubika u sekundi i veoma ga je bilo komlikovano i teško pratiti.
– Sve se naše hidroelektrane pripremaju za ovakve situacije. Imali smo spuštene kote u akumulacijama kako bismo prihvatili velike bujične vode. Olakšavajuća situacija bila je što u gornjem slivu Drine nije bilo velikih padavina kakvih zna da bude – objasnio je direktor PD „Drinsko-Limske HE”.
–Klizište u Malom Zvorniku ugrozilo je dalekovode koji povezuju hidroelektranu sa elektroenergetskim sistemom. Pretila je opasnost da pojedini stubovi dalekovoda „krenu” i da naprave prekid. Međutim, pre godinu i po dana radili smo na osiguranju tih stubova, što se sada pokazalo veoma opravdanim i korisnim. To govori da u svakoj situaciji gledamo unapred.
Što se tiče klizišta u Zvorniku, gde je deo brda uronio u korito Drine i osvojio jednu trećinu korita, stanje je još uvek rovito.
Intervenisale su državne stručne službe pa je zaustavljeno pomeranje korita reke. Sada stručnjaci rade procene kako to klizište treba sanirati.
Zaključno sa 1. junom, HE „Bajina Bašta” ostvarila je plan na godišnjem nivou veći za tri odsto, HE „Zvornik” za 2,28 odsto, dok su „Elektromorava” i „Limske elektrane” plan ispunile sa 68 i 61 odsto.
Morava zaustavila „Elektromoravu”
Za vreme poplava, u HE „Elektromorava” tri dana je bila obustavljena proizvodnja, jer što je Moravom doticalo to je i proticalo, pa hidroelektrane u Međuvršju i u Ovčar Banji, nisu mogle da rade. Inače, prosečan dotok u „Elektromoravu” Čačak je 33 kubika u sekundi, a onda je protok Morave narastao na 1.600 kubika u sekundi što je skoro 60 puta više od proseka. Već početkom juna, protok je oko 30 kubika u sekundi, a za maksimalnu proizvodnju je potrebno 50 kubika.
– Činjenica je da nijedna naša akumulacija ne može da primi velike količine vode. To su manje akumulacije i one se brzo napune, ali se brzo i isprazne – objasnio je Čitaković.
Pomoć od srca
I poslovodstvo i radnici PD „Drinsko-Limske HE”, od početka su uključeni u saniranje posledica na terenu i u stalnoj su komunikaciji sa lokalnom samoupravom. PD je pružilo veliku pomoć opštini u ljudstvu i mehanizaciji, dalo je stručnu pomoć komisijama u proceni šteta.
Sindikalna organizacija izdvojila je milion dinara pomoći opštinskom Štabu za vanredne situacije za saniranje posledica, a zaposleni u PD su izdvojili od jedne do tri dnevnice za pomoć ugroženima na području opština Bajina Bašta, Čačak i Zvornik.
– Kroz ovaj odnos prema lokalnoj zajednici, ali i prema ostalim ugroženim područjima, pokazali smo veliku profesionalnost, odgovornost i humanost. Pohvalio bih sve saradnike i radnike koji su u ovoj situaciji dali svoj maksimum, jer su sve shvatili veoma ozbiljno i sve što su radili, činili su od srca – kaže Čitaković.
Direktor „Drinsko-Limskih HE” kaže da su mnogi seoski putevi uništeni i većina njih privremeno je sanirana. Sada se radi na obnavljanju te infrastrukture, jer je važno da ljudima bude omogućen pristup i imanjima, a ne samo kućama.
– Ne vredi put do kuće, ako ga nema do njive ili štale. I dalje je veliki problem na putu Bajina Bašta–Beograd kod Rogačice. Taj put je potkopala Drina i trebalo bi ga što pre rešiti, jer se može desiti da ponovo dođe do potpunog zastoja saobraćaja. Sada je prohodna samo jedna traka.
To su veoma teška klizišta, jedno je na Bušinskom polju prema Perućcu, a drugo na Mikića potoku i zahtevaju što hitniju intervenciju – objasnio je Čitaković. – Još je prisutan problem nedostatka nafte, elektromreža je samo privremeno sanirana, a uništeni su i vodovodi. Ovo je stvarno bila elementarna nepogoda velikih razmera.
Izvor EPS Kwh
