Transparentnost Srbija ocenila je danas da nedorečenost i tajnost međunarodnih sporazuma Srbije dovode u pitanje zaštitu interesa države i građana.
Povodom najave o odlaganju izgradnje gasovoda Južni tok, Transparentnost ocenjuje da je potrebno sagledati štetne posledice nedorečenih ugovora i sporazuma.
U saopštenju ova organizacija navodi da u naftno-gasnom sporazumu Srbije i Rusije nije napisano da se udeo u kompaniji NIS prodaje ispod cene i da je razlog za davanje povlašćenih uslova za korišćenje domaće nafte i gasa ta očekivana korist.
„Ako je nedorečen, međudržavni sporazum, koji po tom osnovu ima veću pravnu snagu od domaćih zakona, problem postaje daleko veći. Tako da eventualno, nije bilo međudržavnog sporazuma, udeo u NIS-u bi morao da bude prodat najpovoljnijem ponuđaču u postupku javnog nadmetanja, a pravo korišćenja domaće nafte i gasa koncesionaru koji da najbolju ponudu, pa bi računi, makar sa ekonomske strane, bili čisti“, navodi se u saopštenju.
U sporazuma se ne navodi koja je pravna zaštita predviđena za slučaj da ruska strana ne izvrši svoje obaveze iz sporazuma, piše u saopštenju.
Transparentnost navodi i da ovaj sporazum nije jedinstven slučaj i da Vlada Srbije realizuje najveće projekte na osnovu međudržavnih, političkih dogovora, sa klauzulama nedovoljno poznatim javnosti, a ne po načelima tržišnog nadmetanja i uz poštovanje strogih procedura javnih nabavki i javno-privatnih partnerstava.
Da problem bude još veći, za razliku od naftno-gasnog sporazuma sa Rusijom, o kojem se raspravljalo u Skupštini i bio je dostupan javnosti, za sadašnje velike investicione aranžmane (poput izgradnje „Beograda na vodi“ i sporazuma o formiranju „Air Serbia“ ) mnoge važne informacije nisu dostupne – u Skupštini se usvajaju uopšteni međudržavni sporazumi o zajedničkim projektima u široko definisanim oblastima, a konkretni ugovori i njihovo objavljivanje se samo najavljuju, upozorava Transparentnost Srbija.
Izvor Beta
