Moguće je pronaći rešenje za uklapanje Južnog toka u zakonodavstvo EU, kaže zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope Dirk Bušle.
Bušle je za portal Euraktiv (www.euractiv.rs) i agenciju Beta rekao da postoji mogućnost koja proističe iz sistema evropskih propisa, a podrazumeva izuzimanje iz procedure, kroz koje je na primer prošao Transjadranski gasovod (TAP), ali da je potrebno uzeti u obzir i širu, političku sliku.
„Južni tok je projekat koji je u interesu mnogih zemalja. Ranije se o njemu govorilo iz ugla obezbeđivanja stabilnosti snabdevanja, a u ova teška vremena je možda najvažniji iz perspektive ulaganja. U Energetskoj zajednici ga pozdravljamo pre svega zbog izgradnje infrastrukture“, naglasio je Bušle.
Na pitanje da li ima naznaka sa ruske strane da su spremni na ustupke i kompromis, on je rekao da je formirana radna gurpa u kojoj Energetska zajednice ne učestvuje, tako da ne može da govori o tome kakvi će biti rezultati.
„Očigledno, tu je sada reč koliko o propisima toliko o politici. Politički mora da se sagleda šira slika“, rekao je Bušle.
On je dodao da ako to bude racionalan dijalog, zasnovan na tome kako da se projekat, odnosno međuvladin okvir, prilagodi tako da se uklopi i u evropske propise, onda će morati da dođe do izvesnih izmene međuvladinih sporazuma koje treba da budu bazirane na jednom modelu za sve zemlje.
Bušle je istakao da se može balansirati kroz procedure, ali da nije moguće unapred odrediti ishod, kao što je urađeno u međuvladinim sporazumima koje je Rusija sklopila sa zemljama kroz koje prolazi Južni tok.
Nije reč samo o formalno-pravnim pitanjima već iza njih stoji i očekivanje da infrastruktura mora biti otvorena i drugim učesnicima na tržištima i da se njome transparentno upravlja, rekao je on i dodao da misli da ni ruski investitori neće biti spremni da ulažu u nešto što očigledno nije u skladu sa zakonom, u nelegalnu infrastrukturu.
„Težište evropskog zakonodavstva na otvaranju tržišta nije nešto što oduševljava investitore, to važi za sve, ne samo za Ruse. Razlika je samo u političkom značaju. Ako pogledamo komercijalni, pravni aspekt, postizanje rešenja je bilo je moguće i drugim slučajevima“, istakao je Bušle.
Upitan da li kriza u Ukrajini može da umanji šanse za pronalaženje rešenja za Južni tok, on je rekao da je teško reći koliko je situacija u Ukrajini značajna za Južni tok, ali da je deo političke slike koja može da utiče i na razgovore o Južnom toku.
Evropska komisija zatražila je ranije da se projekat Južni tok revidira kako bi se uskladio sa direktivama EU, a u januaru je oformljena radna grupa sa Gaspromom koja će se baviti tehničkim i pravnim pitanjima u vezi gasovodom.
Gasovod Juži tok trebalo bi da dovede ruski gas do kupaca u jugoistočnoj i zapadnoj Evropi cevima ispod Crnog mora i kopnom preko Bugarske, Srbije, Mađarske i Slovenije do Italije.
Vrednost projekta je oko 16 milijardi evra, a isporuke gasa bi trebalo da počnu 2016. Gradnja deonice Južni toka u Srbiji počela je 24. novembra 2013. i trebalo bi da bude završena za dve godine. Vrednost tod dela projekta je 1,9 milijardi evra, a realizuje ga preduzeće Južni tok Srbija, u kojem ruski Gasproma ima 51 odsto, a Srbijagas 49 odsto vlasništva.
Izvor Beta
