Analizom različitih parametara definisane su prednosti i mane dveju tehnologija
Izbor tipa kotla i tehnologije sagorevanja uglja za blok II Termoelektrane „Pljevlja” snage (220÷300) MW analizirali su Milorad Vemić, Dobrilo Gačević, Milanko Koruga i Žarko Ćaćić iz Direkcije za poslovni i tehnički razvoj pri Elektroprivredi Crne Gore.
U stručnom radu objavljenom u zborniku uz „Energetiku 2014”, međunarodno savetovanje koje je krajem marta održano na Zlatiboru, razmatrane su dve tehnologije sagorevanja uglja – protočni kotao Benson ili kotao na prirodnu cirkulaciju sa bubnjem i loženjem na ugljenu prašinu i kotao na prirodnu cirkulaciju sa bubnjem i sagorevanjem uglja u cirkulacionom fluidiziranom sloju.
U konceptualnom rešenju u prvoj fazi izrade dokumentacije odabrane su alternativne tehničke mogućnosti gradnje bloka II u TE „Pljevlja”. Ispitane su moguće varijante snage bloka u rasponu 220MW do 600MW. Zalihe uglja, kao i mogućnost transporta teških komponenata postrojenja do Pljevalja za blokove 450 i 600MW jesu glavni faktori izbora optimalne snage bloka II.
Sagledavajući raspoložive rezerve uglja užeg pljevaljskog basena, odabrana snaga od (220÷300) MW je optimalna vrednost. Mešavina uglja iz raznih kopova užeg pljevaljskog basena je osnovno gorivo novog bloka, koji mora odgovarati zahtevima i uslovima zaštite životne sredine prema propisima Crne Gore i Evropske unije.
Za obe varijante razmatrani su stepen efikasnosti bloka, parametri pare i napojne vode, redukcija NOx, odsumporavanje dimnih gasova, pogonske karakteristike, erozija i habanje izmenjivačkih površina, troškovi investicije, troškovi održavanja i reference.
Nakon tehničkih opisa i pregleda osnovnih karakteristika kotlova, autori rada napominju da kotlovi sa cirkulacionim fluidiziranim slojem ispunjavaju preporuke BAT-a u pogledu stepena efikasnosti, dok je kod kotlova na ugljenu prašinu efikasnost za oko dva odsto manja. Razlika nije velika, pa u smislu izbora tehnologije investitor treba da donese odluku.
Kotlovi na fluidizirani sloj imaju prednosti kod redukcija NOx, izlazne temperature dimnih gasova, stepena efikasnosti sagorevanja preko 99 odsto, smanjenja mogućnosti zašljakivanja ložišta, troškova investicije, potrebne površine za izgradnju, pogonske fleksibilnosti na promenu kvaliteta uglja i mogućnosti sagorevanja biomase.
Na drugoj strani, kotlovi na ugljenu prašinu imaju prednost u efektima odsumporavanja dimnih gasova, mogućnostima korišćenja gipsa u građevinskoj industriji, vremenu kretanja iz hladnog stanja, referencama i iskustvu osoblja u rukovanju kotlova sa PC tehnologijom.
Sagledavajući navedene kriterijume, ako bi se strogo poštovale preporuke BAT-a koje su načelno predviđene za jedinice veće snage, povoljnije je odabrati kotao sa cirkulacionim fluidiziranim slojem. U razmatranju idejnih rešenja gradnje novih blokova termoelektrana u okruženju prednost se daje CFB tehnologiji. Međutim, pošto je reč o termoelektrani snage 220 do 300MW, treba dobro oceniti i ostale kriterijume, cenu koštanja i način finansiranja i odlučiti se za povoljniju tehnologiju.
Izvor Serbia Energy
