S njihovim energetskim gigantom RVE potpisali smo brojne memorandume o saradnji koje u životu nije bilo, a od njih nikad nije bilo glasa da li bi kupili ovo javno preduzeće
Povodom nove posete premijera Srbije Aleksandra Vučića Nemačkoj i razgovora s kancelarkom Angelom Merkel, ponovo se spekuliše da će jedna do tema razgovora biti prodaja EPS-a nemačkom energentskom gigantu RVE-u.
Detalje o tome da li bi nemački partner ušao u EPS na mala, ili velika vrata, dakle, kupovinom manjinskog ili većinskom paketa akcija, za sada niko ne može da kaže. Tim pre što se RVE o tome nikada nije javno oglasio. S druge strane, jasno je i da Srbija ne bi otvarala ovu temu da na neki drugi način može da popuni rupu u budžetu tešku 2,5 milijardi evra, ili osam odsto BDP-a.
Šta bi, dakle, za EPS značio ulazak nemačkog RVE-a?
U EPS-u na ovo pitanje za „Politiku” odgovaraju da je delokrug rada poslovodstva da donosi poslovne odluke kako bi kompanija bila što uspešnija, a da strateške odluke o budućoj vlasničkoj transformaciji, ili ulasku strateškog partnera, donosi vlada.
Potrebno je ubrzati planiranu reorganizaciju i korporativizaciju ovog javnog preduzeća, kako bi kompanija postala što efikasnija, bez obzira na vlasničku strukturu, ističu u EPS-u.
Da će politika i vlada dati konačnu reč o privatizaciji EPS-a slaže se i prof. Nikola Rajaković, bivši državni sekretar u Ministarstvu energetike, koji kaže da će se tokom susreta premijera Vučića s nemačkom kancelarkom sigurno razgovarati o energetici, jer je RVE i dalje zainteresovan za ulaganje u hidropotencijale u Srbiji, odnosno u obnovljive izvore energije.
Razgovori će se, pre svega voditi o zajedničkoj firmi koju je EPS osnovao s Nemcima „Moravske hidroelektrane” kada je planirana izgradnja pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, ukupne snage 150 megavata. Investicija bi bila vredna oko 352 miliona evra.
Inače, od svih priča o velikim poslovima s energetskim nemačkim gigantom RVE-om koji su najavljivale sve dosadašnje vlade, uključujući i ovu novu, ostale su samo lepe želje i pusta obećanja. Osim ponekog potpisanog memoranduma koji, uzgred rečeno ne obavezuje potpisnike ni na šta, od nemačkih ulaganja, bar kada je u pitanju EPS, nije bilo ništa.
Podsećanja radi, poslednji put kada se govorilo da bi RVE mogao postati ozbiljan strateški partner EPS-a, bilo je prilikom posete tadašnjeg potpredsednika vlade Aleksandra Vučića Nemačkoj, odmah pošto je formirana prethodna vlada u julu 2012. godine.
Tom prilikom je Vučić lično potpisao zajedničku izjavu s predstavnikom ove nemačke kompanije čime je trebalo potvrditi gradnju novog bloka termoelektrane „Nikola Tesla” B3 snage 700 megavata.
Potpisivanje ovog dokumenata trebalo je da omogući ulaganja u srpsku energetiku više od dve milijarde evra. Osim nekih studija koje su u međuvremenu rađene, ovo pitanje se više nije otvaralo.
I to nije jedini potpis s Nemcima. EPS je s RVE još u novembru 2009. potpisao memorandum o saradnji, u julu 2010. sporazum o saradnji, a u avgustu 2011. godine osnovao i zajedničko preduzeće EPS i RVE „Moravske hidroelektrane” koje se bave planiranjem i projektovanjem. Od tada, međutim, ni pisma, ni razglednice.
Ako se već govori o privatizaciji jedine srpske elektroenergetske kompanije, Rajaković smatra da bi za Srbiju i EPS najbolje bilo da se strateški partner traži na javnom tenderu i da pobedi onaj ko da najbolju ponudu.
– Dovoljno smo se dugo „nudili” RVE i čekali da krenu u realizaciju nekog od potpisanih memoranduma. Izgubili smo vreme, a ništa nismo uradili, kaže naš sagovornik.
Pre nego li država odluči da privatizuje EPS, ovo javno preduzeće mora da izađe na berzu i vidi koliko vredi, dodaje Rajaković. Tek tada treba odlučiti šta može da se prodaje, ali nikako prodavati delove EPS-a, primera radi TE Moravu u Svilajncu, nego paket akcija 15, 20 do 25 procenata, kaže Rajaković.
S druge strane EPS bi mogao biti uspešan i kao državna firma kada bi se poboljšao stepen naplate dugova i smanjili gubici, čime bi se punjenje budžeta sigurno povećalo.
– Dolaskom novog partnera u EPS, ko god to bio, država i potrošači moraju da računaju s tim da svako ko kupi EPS hoće da zaradi, pa je stoga realno očekivati poskupljenje struje. Neće biti oprosta, niti reprograma dugova za neplatiše, nego pooštrena disciplina naplate struje, zaključuje Rajaković.
Izvor Politika
