Izgradnja brana sve više ugrožava reke i rečni biodiverzitet na Zapadnom Balkanu koji je izuzetno očuvan i mora se zaštiti, rečeno je danas na predstavljanju istraživanja o stanju balkanskih reka.
– Želimo da skrenemo pažnju na ovo ogromno bogatstvo – balkanske reke – rekao je generalni direktor nevladine organizacije EuroNatur Gabriel Švaderer (Gabriel Sćwaderer) na konferenciji za novinare u Beogradu.
Švaderer je rekao da je istraživanje koje su sproveli Euronatur i nevladina organizacija Rivervoč (RiverWatch) pokazalo da područje Zapadnog Balkana ima izuzetno očuvane reke i rečni biodiverzitet, ali da ih sve više ugrožava izgradnja brana u okviru energetskih projekata.
Istraživanjem su obuhvaćeni hidormorfološko stanje, odnosno očuvanost rečne strukture oko 35.000 kilometara reka, postojeće i planirane hidroelektrane i očuvanost biodiverziteta – slatkovodnih riba i mekušaca, dodao je on.
Švaderer je istakao da je, prema klasifikaciji EU koja je korišćena u istraživanju, većina reka na Zapadnom Balkanu u prve tri od ukupno pet klasa, što znači da im je očuvano prirodno stanje ili malo do umereno izmenjeno.
– Čak 30 odsto reka je u klasi 1 odnosno prirodno očuvano, dok je 50 odsto u klasi 2 i 3 (malo i umereno izmenjeno) – dodao je on i naveo da se u Nemačkoj teško mogu naći tako očuvane reke.
On je ocenio da se je to “zaista izuzetno” i da su se EuroNatur i Rivervoch zbog toga opredelili da to područje nazovu “Plavo srce Evrope” i pokrenu kampanju za njegovu zaštitu.
Švaderer je rekao da 151 ugrožena vrsta slatkovodnih mekušaca u svetu i 40 odsto ugroženih takvih vrsta u Evropi živi u rekama tog dela Balkana, kao i 69 endemskih vrsta slatkovodnih riba što je 28 odsto vrsta u Evropi, od kojih su 39 ugrožene vrste u svetu.
Generalni direktor Rivervoča Ulrih Ajhelman ocenio da “Balkanu preti cunami brana” i dodao da je u planu da se na Zapadnom Balkanu izgradi još 573 srednjih i velikih hidrotelektana.
– To se kamuflira potrebom za razvojem zelene energije ali ona nije zelena jer narušava prirodnu sredinu – upozorio je on.
Ajhelman je rekao da je potrebno napraviti “master plan” pre nego što se krene u izgradnju brana kako bi se pored energetskih potreba uvažile i ekološke vrednosti i omogućilo sistemastično planiranje.
Podsetio je i da se od zemalja kandidata za članstvo u EU očekuje da slede standarde i vrednosti EU i istakao da EU vrlo snažno podržava izgradu takvih planova ne samo na Balkanu.
Prema evropskim popisima, do 2027. reke u EU moraju biti u dobrom stanju, rekao je on i dodao da se u to ulažu velika sredstva. Ocenio je da bi bila šteta da Balkan ponovi greške koje su u EU učinjene pre nekoliko decenija i da ih onda ispravlja.
Ajhelman je rekao da je kampanja za očuvanje balkanskih reka “Sačuvajmo plavo srce Evrope” tek na počektu i da u naredne tri godine planiraju da uspostave kontakt s nadležnim vlastima kao i da razviju mrežu za očuvanje balkanskih reka.
Na skupu se predstavljeni slučajevi tri ugrožene rečne oblasti na Zapadnom Balkanu – u Nacionalnom parku Mavrovo, reci Vjosa u Albaniji i reci Savi, a organizatori kampanje su saopštili da je danas pokrenut sajt kampanje na www.balkanrivers.net
Izvor Beta
