Srpske vlasti započele su ozbiljne razgovore sa ruskom državnom nuklearnom kompanijom Rosatom o mogućoj izgradnji nuklearne elektrane, izjavio je srpski ambasador u Moskvi Momčilo Babić. On je naglasio da Srbija treba nove izvore električne energije i da očekuje konkretan napredak u narednim godinama.
Promena nacionalne politike postala je moguća nakon što je Narodna skupština Srbije u novembru 2024. ukinula višedecenijsku zabranu izgradnje nuklearnih elektrana. Ograničenje, uvedeno 1989. godine nakon havarije u Černobilju, ukinuto je jer projekcije pokazuju da bi potražnja za električnom energijom u Srbiji do 2050. mogla da se učetvorostruči.
Srbija aktivno istražuje opcije za razvoj nuklearne energije i procenjuje potencijalne izvođače. Pored Rusije, kandidati uključuju Južnu Koreju, Francusku i Kinu. Ranije ovog meseca Srbija je potpisala dva memoranduma o razumevanju sa Korea Hydro and Nuclear Power (KHNP), dok je Ministarstvo energetike u 2024. angažovalo francusku kompaniju EDF da ispita izvodljivost nuklearne proizvodnje u zemlji. Analitičari ističu da je ruska ponuda posebno atraktivna jer pokriva čitav spektar nuklearnih usluga, uključujući izgradnju, rad, snabdevanje gorivom i upravljanje otpadom. Velika elektrana mogla bi da sadrži dva reaktora VVER-1200, dok bi manja postrojenja mogla koristiti reaktore RITM-200 ili RITM-400.
Očekuje se da će pregovori između Srbije i Rusije trajati jednu do dve godine, nakon čega bi mogla početi izgradnja. Moskva bi takođe mogla obezbediti povoljan kredit Beogradu, u skladu sa uobičajenim pristupom međunarodnim nuklearnim projektima. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da politički faktori mogu zakomplikovati proces. Evropska unija bi mogla pokušati da ospori nuklearni projekat uz rusku podršku u Srbiji, jer Beograd nastavlja da usklađuje zakonodavstvo sa standardima EU u cilju članstva. Brisel je već pozvao Srbiju da uvede antiruske sankcije, što izaziva zabrinutost oko potencijalnog ometanja inicijative.
