Ministarstvo infrastrukture i energetike Srbije dobilo je nacrt završnog izveštaja o korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji, koji još treba da odobri Energetska zajednica jugoistočne Evrope, rekao je 6. oktobra pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Miloš Banjac. On je rekao za EurAktiv da je taj izveštaj u skladu sa procenama srpskih vlasti i podsetio da će se na osnovu njega utvrđivati ciljevi koje će Srbija morati da ostvari do 2020. u povećanju udela obnovljivih izvora energije.
„Dobili smo preliminarni završni izveštaj od grčkog Centar za obnovljive izvore energije i uštedu (CRES), koja je radila izveštaj, i sada smo se saglasili sa tim izveštajem. To što smo dobili u tom izveštaju odgovara i našim procenama“, rekao je Banjac i dodao da ne može za sada da govori o detaljima izveštaja.
Banjac je naveo da će izveštaj biti upućen Energetskoj zajednici u okviru koje će prvo biti razmotren i usvojen na nivou radne grupe a zatim i na višim nivoima, uključujući ministre zemalja učesnica. Podsetio je da će izveštaj biti polazna osnova za utvrđivanje cilja koji će Srbija morati da ostvari do 2020. godine u povećanju udela obnovljivih izvora energije.
Prilikom utvrđivanja cilja u skladu sa direktivom EU o obnovljivoj energiji uzimaju se podaci o učešću energije iz obnovljivih izvora u potrošnji – u slučaju zemalja energetske zajednice u jugoistočnoj Evropi u 2008. godini. Taj udeo se uvećava koeficijentom od 5,5% ali se uzima u obzir i bruto domaći proizvod zemlje.
Preliminarna anliza koju je obavio CRES pokazala je da 25% energije koja se koristi u Srbiji potiče iz obnovljivih izvora pa je postojala mogućnost da Srbiji bude postavljen iskuviše zahtevan cilj od 32% koji mora ostvariti do 2020, što bi za nju bilo skupo.
Prema ranijim statističkim podacima srpskih institucija, udeo energije iz obnovljivih izvora bio je 14%, a najveći deo je poticao od hidropotencijala, odnosno velikih hidroelektrana, i biomase. Ta istraživanja, međutim, nisu obuhvatila sve podatke o potrošnji biomase jer su se bazirala samo na podacima dobijenim od trgovaca drvetom. Za utvrđivanje potrošnje biomase izazov je predstavljalo postojanje „crnog trzista“ biomase, nelegalne seče i korišćenja šuma u privatnom posedu.
Srpske vlasti su pregovarale u okviru Energetske zajednice u jugoistočnoj Evropi o smanjenju polazne osnove i koeficijenta uvećanja pri utvrđivanju cilja za 2020, pošto bi Srbija imala kraći rok i veći godišnji procenat uvećanja u odnosu na članice EU jer su one sa sprovođenjem svojih programa krenule 2008. godine. Srbija je tražila i da za nju godišnja stopa uvećanja bude 0,5%, odnosno da ukupan koeficijent bude 4%.
Izvor: EurActiv.rs
