Hrvatska je blizu ispunjenja obaveze da se usaglasi sa međunarodnim normama i evropskim direktivama na planu energetske efikasnosti, dok je Srbija “pred ključnim koracima”, kazao je zamenik stalnog predstavnika Programa UN za razvoj (UNDP) Jirg Štaudenman (Juerg Staudenmann). Kako je ukazano na godišnjoj konferenciji Globalnog dogovora UN u Srbiji, to je obaveza koja proističe iz članstva u Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope. Rečeno je da Srbija kasni u ispunjavanju obaveza iz finansijskih razloga.
Usklađivanje sa evropskim propisima u okviru Energetske zajednice u jugoistočnoj Evropi, koji se odnose i na povećanje energetske efikasnosti, težak je korak za Srbiju, ali ključan za njeno pridruživanje Uniji, kazao je na skupu u Privrednoj komori Srbije pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Miloš Banjac. On je naveo da se u Srbiji u u poslednjih 10 godina preduzimaju koraci na planu energetske efikasnosti.
Naveo je da Srbija u odnosu na ostale potpisnice ugovora o Energetskoj zajednici kasni u ispunjavanju obaveza zbog ekonomskih i drugih tekškoća, ali je to delimično posledica toga što je u neravnopravnom položaju jer nema pristup evropskim fondovima.
Banjac je naveo da je predlogom zakona o racionalnoj upotrebi energije, koji bi trebalo da se nađe pred Vladom Srbije sledeće sedmice, obuhvaćeno mnogo više oblasti nego što je predviđeno evropskim direktivima.
Podsetio je da je, prema Akcionom planu o energetskoj efikasnosti usvojenom u julu prošle godine, cilj Srbije da do 2019. uštedi 9% energije u finalnoj potrošnji a do 2012. 1,5%.
Banjac je podsetio i na dva velika projekta u oblasti energetske efikasnosti koje je Ministarstvo infrastrukture i energetike realizovalo sa nemačkom razovjnom bankom KfW na revitalizaciji toplana i sa Svetskom bankom u obnavljanju škola i bolnica.
Štaudenman je naveo da UNDP ima iskustvo u oblasti energetske efikasnosti a kao uspešan primer u regionu naveo višegodišnji projekat u Hrvatskoj. On je ocenio da Srbija, s obzirom na slične ekonomske i socijalne prilike kao u Hrvatskoj, ima potencijal za takve projekte i dodao da je Vlada Srbije zatražila od UNDP-a da podrži Srbiju na putu održivog razvoja.
Istakao je da je UNDP zainteresovan da učestvuje u projektima u oblasti energetske efikasnosti u Srbiji i da se raduje budućoj saradnji i projektima.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije Aleksandar Perić rekao je da je cilj razvoja Srbije i povećanje energetske efikasnosti ali da Srbija u tome zaostaje za gotovo svim zemljama u okruženju, posebno u odnosu na članice EU. Perić je naveo podatak da Srbija ima tri puta veća ulaganja u finalni proizvod energije u odnosu na zemlje Organizacije ekonomske saradnje i razvoja (OECD).
On je izrazio nadu da će Srbija dobrim planiranjem, upravljanjem i korišćenjem energije u industrijskom sektoru i ulaganjem u energetsku efikasnost moći da veoma brzo podigne nivo iskorišhcenja energetskih resursa.
Načelnik odeljenja za evropske integracije u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Miroslav Tadić rekao je najveći potencijal za smanjenje emisije štetnih gasova leži u štednji u energetskom sektoru. Naveo je da će budući zakon o racionalnoj upotrebi energije pružiti okvir za energetsku efikasnost, dok je taj aspekt uveden u rudarstvo novim zakonom o izgranđi i prostornom planiranju.
Tadić je ocenio da je Srbija na pravom putu ali da još toga treba da uradi. Naveo je da se dodatne smerice na ovom planu očekuju na konferenciji o održivom razvoju koja će se održati sledeće godine u Rio de Žaneiru.
Problemi u usvajanju zakona o štednji energije
Okvir za bolju upotrebu energije pružiće zakon o racionalnoj upotrebi energije, čiji je nacrt pripremljen ali se još čeka na mišljenje Ministarstva finansija da bi ga vlada usvojila.
Ministarstvo infrastrukture i energetike očekuje da Vlada Srbije sledeće nedelje razmatra predlog zakona o racionalnoj upotrebi energije, pošto Ministarstvo finansija nakon dopunskih obrazloženja dostavi svoje mišljenje, rekao je za EurAktiv Srbija pomoćnik ministra infrastrukture i energetike Miloš Banjac.
Ministarstvo finansija Srbije je ranije dalo negativno mišljenje na predlog zakona koje se, pre svega, odnosilo na uvođenje sistema energetskog menadžmenta i osnivanja Fonda za energetsku efikasnost. Predviđeni rok za osnivanje Fonda je do 2012. godine.
Banjac je rekao da je Ministarstvo infrastrukture i energetike poslalo Ministarstvu finansija dopunska obrazloženja predloga zakona o racionalnoj upotrebi energije i da se nada da će odgovor tog ministarstva biti pozitivan. Prema njegovim rečima, u pismu Ministarstvu finansija se objašnjava značaj uspostavljanja Fonda za energetsku efikasnost koje je predviđeno predlog zakona, a koje je glavni predmet neslaganja između dva ministarstva zbog predviđenog načina finansiranja putem akciza što bi moglo da optereti građane Srbije.
“Zaista razumem Ministarstvo finansija da je zabirnuto zbog bilo kakve nove intervencije na finansijskom tržištu u Srbiji ali mislim da su razlozi koje smo naveli u tom pismu toliko jasni i očigledni da će ovog puta imati drugačije mišljenje nego prethodna u dva pisma koje su nam uputili vezano za zakon”, rekao je Banjac.
Banjac je 16. septembra rekao da su predviđena tri stalna načina finansiranja Fonda – uvođenjem naknade za električnu energiju, naftu i gas i naknada za proizvođače i uvoznike energetski neefikasnih uredaja i opreme.
Pomoćnik ministra energetike i infrastrukture je rekao za EurAktiv da očekuje da Vlada Srbije na narednoj sednici, 13. oktobra, razmotri predlog zakona o racionalnoj upotrebi energije, pošto najkasnije do 11. oktobra Ministarstvo finansija dostavi “dopunski odgovor”. Podsetio je da pre usvajanja u vladi predlog zakona mora da odobri odbor.
“I dalje sam optimista da ćemo do sledećeg četvrtka to da uradimo, pogotovo jer je donošenje zakona o racionalnoj upotrebi energije deo agende pridruživanja Srbije EU tako da je neophodno da taj zakon donesemo”, rekao je on.
Izvor: EurActiv.rs
