Norveški partneri, koji će Srbiji pomoći u sprovođenju reformi u sektoru energetike, predložili su model „Management services agreement”, koji podrazumeva da će energetskim državnim preduzećima u Srbiji upravljati strani profesionalni menadžment. Naime, za revitalizaciju energetskih preduzeća, EPS-a, Srbijagasa i drugih, neophodna su finansijska sredstva, između ostalog, i za izgradnju novih kapaciteta. Strani partneri su spremni da pomognu, ali nemaju poverenja u dosadašnji lokalni menadžment, koji je često bio izabran po partijskoj liniji.
Država ne namerava da ne bude vlasnik energetskih preduzeća, kažu za Demostat u Ministarstvu rudarstva i energetike, ali i ističu da trenutno glavni problem i nije vlasništvo, već upravljanje. Cilj je da Srbija ima sigurnost snadbevanja i da ključna energetska preduzeća budu efikasna i profitabilna i upravo to bi trebalo da bude zadatak profesionalnog menadžmenta, navode u Ministarstvu. Dodaju da je cilj i da se kroz unapređenje poslovanja dođe do novca koji bi kasnije bio uložen u jačanje energetskog sektora.
Da li to znači da će stranci biti na čelu državnih energetskih preduzeća i kada će na ta mesta biti postavljeni, iz Ministarstva nismo dobili odgovor. Nema ni odgovora na pitanje da li će konsultantska kuća Rystad Energy, koja je izabrana za partnera u procesu reforme menadžmenta energetskih preduzeća u Srbiji, odabrati profesionalni menadžment i da li će i kada doći do smene rukovodstva u javnim preduzećima. Za sada iz Ministarstva ne preciziraju ni šta je do sada postignuto u okviru saradnje sa Norvežanima i šta će konkretno podrazumevati prvi reformski talas koji bi, kako je ranije najavila resorna ministarka Dubravka Đedović, trebalo da bude završen do marta ili aprila.
Iz Ministarstva navode da je iskustvo Norveške kao energetskog giganta dragoceno za Srbiju u procesu reforme našeg energetskog sektora, s obzirom da je ta skandinavska zemlja pre 30 godina uvela profesionalni menadžment u energetske kompanije i stvorila povoljnu klimu za privatna ulaganja, na održiv način.
„Iz iskustva Norveške, to podrazumeva i da građani osećaju da prirodni resursi pripadaju i njima, a da država i kompanije time treba da upravljaju na odgovoran, racionalan i efikasan način”, navode iz ministarstva.
Kako Demostat saznaje, norveški partneri, koji će Srbiji pomoći u sprovođenju reformi u sektoru energetike, predložili su model „Management services agreement”, koji podrazumeva da će energetskim državnim preduzećima u Srbiji upravljati strani profesionalni menadžment. Naime, za revitalizaciju energetskih preduzeća neophodna su finansijska sredstva, između ostalog, i za izgradnju novih kapaciteta. Strani partneri su spremni da pomognu, ali nemaju poverenja u dosadašnji lokalni menadžment, koji je često bio izabran po partijskoj liniji.
U međuvremenu, Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio je odluku i dao predlog Vladi da EPS iz javnog preduzeća promeni formu u zatvoreno akcionarsko društvo sa 100 odsto akcija u vlasništvu države. Prelazak u akcionarsko društvo doprineo bi podizanju maksimalne efikasnosti poslovanja, uspostavljanju efikasnog sistema upravljanja i vođenja poslova, racionalnijem korišćenju kadrovskog potencijala i povoljnijim uslovima za efikasnije otvaranje i razvoj tržišta, navodi se u obrazloženju odluke.
Vest o transformaciji EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo probudila je spekulacije da se otvaraju vrata privatizaciji i traženju strateškog partnera za najveću energetsku kompaniju u Srbiji, budući da javno preduzeće ne može da se privatizuje, a akcionarsko društvo može.
Spekuliše se da je reč o manevru nadležnih kako bi se našao način da EPS dođe do kredita u momentu kada su uslovi za zaduživanje srpskih državnih preduzeća sve strožiji. Zapravo, postoji bojazan da do svojinske transformacije EPS-a dolazi kako bi, za potrebe dobijanja kredita, moglo da dođe do zalaganja akcija preduzeća.
Demostat je u januaru pisao da će, po svemu sudeći, model za pretvaranje EPS-a u akcionarsko društvo biti onaj koji je primenjen u slučaju Elektromreže Srbije. To znači da će biti reč o zatvorenom akcionarskom društvu u stoprocentnom vlasništvu države, kao što su i energetski sistemi u velikom broju zemalja. U praksi to znači da nema trgovanja njegovim akcijama niti će preduzeće biti licencirano na berzi.
Ako bi Vlada Srbije donela odluku o privatizaciji, EPS bi mogao da se reformiše u otvoreno akcionarsko društvo i da se deo akcija listira na berzi, kako bi preduzeće došlo do novca za investiranje.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je 15. decembra, odgovarajući na pitanje šta stoji iza ideje da EPS postane akcionarsko društvo, da država neće prodavati EPS i da je cilj da preduzeće izađe na berzu, ali da država ostane većinski vlasnik.
Vučić i ministarka energetike Dubravka Đedović boravili su u Norveškoj krajem novembra, gde su razgovarali sa državnim zvaničnicima, kao i norveškim kompanijama i savetnicima zainteresovanim da pomognu Srbiji i da ulažu u Srbiju radi reforme njenog sektora energetike.
Predsednik je tokom posete rekao da su norveški partneri završili studiju razvoja i ponudili rešenja. Kako je naveo, oni su samo za jedno od pet glavnih preduzeća u sferi energetike rekli da nije neophodna promena rukovodstva. Rekao je i da je to potrebno uraditi u najkraćem roku, kako bi preduzeća u budućnosti donosila profit, piše Demostat.
