Grčke termoelektrane na lignit u vlasništu PPC-a nastaviće da rade i posle 2023. godine, što predstavlja zaokret od vladine politike dekarbonizacije. Vlada Kirijakosa Micotakisa obećala je 2019. godine brzu dekarbonizaciju energetskog sektora u zemlji, povlačenjem gotovo svih elektrana na lignit do 2023. godine. Međutim, energetska kriza je dovela do odlaganja, sa neizvesnim efektom na klimatske ciljeve.
Prvobitni plan je predviđao da se sve elektrane na lignit povuku do kraja 2023, osim TE Ptolemaida 5, nove jedinice kompanije Public Power Corp. (PPC) koja je trebalo da radi na lignit nekoliko godina pre nego što izvrši konverzija na prirodni gas najkasnije do 2028. Na taj način bi Grčka okončala potrošnju lignita i zamenila ga obnovljivim izvorima energije i prirodnim gasom.
Energetska kriza stavila je sigurnost snabdevanja u prvi plan energetske politike, dok se prirodni gas više ne smatra tranzicionim gorivom zbog njegove visoke cene. Energetski sektor uglja je tokom leta pozvan da još jednom poveća proizvodnju kako bi pomogao u održavanju cena.
Elektrane na lignit trenutno proizvode skoro 10% električne energije u zemlji. Prema rečima ministra životne sredine i energetike Kostasa Skrekasa, kratkoročni cilj je da elektrane na lignit pokriju 17% do 20% potreba zemlje tokom zime. Da bi to bilo moguće, ministarstvo i PPC su pojačali prouzvodnju u velikim rudnicima lignita, ali tehnički problemi ostaju, pošto je stepen efikanosti kapaciteta značajno smanjen u proteklim godinama.
PPC-ovim jedinicama na lignit, Meliti 1, Agios Dimitrios 3 i Agios Dimitrios 4, nedavno je odobren produžetak rada do kraja 2025. godine. Na taj način je svakoj TE dozvoljeno oko 30.000 sati rada u periodu od sredine 2021. do kraja 2025. Procenjuje se da im je preostalo oko 20.000 sati.
Drugi aspekt u zaokretu politike ima veze sa novom TE Ptolemaida 5, koja je u procesu testiranja pre puštanju u komercijalni rada krajem 2022. godine. Proteklih godina postojao je plan da se elektrana prebaci sa lignita na prirodni gas do 2028. godine. Međutim, vlada se ne oglašava o svojim planovima za TE Ptolemaida 5 i učesnici na tržištu veruju da će nastaviti da koristi lignit najmanje do 2028. godine, a možda i posle toga.
Energetska kriza je otvorila brojne neizvesnosti u pogledu komercijalne održivosti gasnih postrojenja u poređenju sa elektranama na ugalj. Visoka cena prirodnog gasa učinila je lignit konkurentnijim na tržištu, preokrenuvši višegodišnji trend.
Zemlje poput Grčke trenutno pripremaju svoje revidirane nacionalne energetske i klimatske planove (NECP), koji se očekuju 2023. godine. Plan treba da postavi nove ciljeve za 2030. za svaku tehnologiju.
Prema nedavnim studijama, nova postrojenja na prirodni gas će od 2025. godine imati teškoće da ostanu konurentna na veleprodajnom tržištu.
