Cena sirove nafte će na svetskim berzama do kraja godine skočiti na više od 100 dolara po barelu, zbog čega će naftni derivati poskupljivati i u Srbiji, a jedini način da se zaustavi taj trend je smanjenje akcize i poreza, rekao je stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.
On je za Betu rekao da na nabavne cene nafte država Srbija ne može da utiče, ali može da smanji poreze i tako kompenzuje taj rast.
Zdravković je podsetio da je u prošlosti, kada je cena nafte sa oko 80 dolara po barelu pala na 20 dolara, gorivo u Srbiji pojeftinilo samo tri-četiri dinara po litru.
„Mora da preživi država, ali moraju i građani. Trebalo bi naći neku meru. Ako se nastavi ovaj trend rasta cena nafte i derivata, to će biti strašan udar, ne samo za građane, već i za privredu Srbije“, rekao je Zdravković, a prenosi Beta.
Dodao je da očekuje da država koriguje, odnosno smanji visoke akcize i porez na naftne derivate koji su najveći u Evropi, pošto na nabavnu cenu ne može da utiče.
On je rekao da cena nafte raste iz više razloga, zbog toga što kineska privreda nije u recesiji i uvela je podsticaje za jačanje industrijske proizvodnje, aktivnija je i indijska privreda, američke strateške rezerve su na istorijskom minimumu i one će se popravljati, a članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i Rusija su smanjile proizvodnju.
OPEC, kako je rekao Zdravković, planira da dugoročno ne povećava proizvodnju nafte.
Međunarodna agencija za energetiku predviđa, prema njegovim rečima, rast cene nafte do kraja godine na 101 dolar po barelu, a bankarska grupacija Goldman Sachs 104 dolara po barelu.
„Ne verujem da će cena ići iznad tog nivoa jer je privreda u Evropi u opadanju, fabrika automobila Volkswagen smanjila je proizvodnju 27 odsto, Mercedes 31 odsto, a BMW 11 odsto, ali ruska privreda nije u recesiji, a jača i u SAD i povećava se potrošnja nafte“, rekao je Zdravković.
Cena od 100 dolara po barelu, kako je ocenio, nije mala, iako je dostizala i više od 120 dolara jer su proizvođači OPEC-a ranije tvrdili da su zadovoljni i sa 75 dolara po barelu.
Na nabavnu cenu nafte 40 odsto utiču, kako je rekao, cene nafte Brent na evropskim berzama, WTI nafte na američkoj berzi i dostupnost tankera na Mediteranu, a preostali uticaj imaju akcize i porez.
Naftna industrija Srbije (NIS), prema rečima Zdravkovića, koliko god da proizvede derivata u zemlji utvrđivaće cenu prema cenama Brenta, američke WTI nafte i dostupnosti tankera na Mediteranu, bez obzira što je rudna renta u Srbiji skoro deset puta manja nego u Rusiji.
Zbog toga je, prema njegovim rečima, svejedno da li NIS deo derivata uvozi ili ih proizvodi u Srbiji, ali nije svejedno ako se posmatra iz ugla rudne rente i poreza.
„Jedina dobra strana privatizacije NIS-a je to što je napravljena nova, moderna i veća rafinerija za preradu nafte u odnosu na zatečenu i jedna je od najboljih u ovom delu Evrope“, rekao je Zdravković.
Hrvatska INA je, nakon što ju je kupila mađarska naftna kompanija Mol, kako je rekao Zdravković, postala „pumpa“ za gorivo jer joj je ugašena rafinerija.
