Evropska unija kreirala je platformu Prisma za zajedničku kupovinu gasa, koju će Brisel organizovati na svaka dva meseca. Osim za zemlje članice EU, otvorena je mogućnost prijave određenim zemljama koje ne ulaze u njen sastav, ali ka tome teže – što je Srbija i iskoristila.
Naime, preduzeće Srbijagas prijavilo se na ovu platformu, a ministarka energetike Dubravka Đedović ocenila je da, iako naša zemlja nema problem sa nabavkom gasa, nije na odmet potencijalno obezbediti dodatne količine iz različitih izvora.
Prema rečima ministarke, ostaje da se svrsishodnost ove platforme potvrdi za Srbiju, koja nije članica EU.
Ipak, iako je Ruska Federacija zaustavila isporuku “plavog energenta” zemljama Evropske unije, sa Srbijom to nije slučaj, i naša zemlja još uvek nabavlja ruski gas po optimalnim cenama.
To otvara pitanje da li Srbija ima potrebu da učestvuje u zajedničkoj nabavci sa EU, s obzirom da za sada ima stabilne količine prirodnog gasa, uz adektavne nabavne cene.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor mišljenja je da je pridruživanje ispravan korak koji je Srbijagas načinio, jer naša država treba da teži usaglašavanju sa potezima EU.
„Srbija treba da se pridruži zajedničkoj platformi, jer ona jeste deo Evrope. Dobro je da bude što više povezana sa EU, posebno kada je u pitanju ujedinjen kupac, što je u ovom slučaju cela Evropska unija. Kao takav, ima bolje uslove za pregovaranje, posebno kada se uzme u obzir cela situacija koja se tiče rata u Ukrajini“, objašnjava Kapor, dodajući da je ipak posebno pitanje da li nam i koliko još gasa treba.
Govoreći o tome šta se krije iza kulisa ove odluke, naš sagovornik u pridruživanju platformi vidi težnju ka usaglašavanju sa načelima Zapada, kako bi se ublažile određene odluke koje nisu bile u skladu sa njima, a tiču se sukoba u Ukrajini.
„Voleo bih da je pristup strateški potez, ali izražavam sumnju da dosadašne odluke na to nisu ukazivale. Moguće da ovo predstavlja jedan od pokušaja smirivanja vatre, s obzirom na druge istupe Vlade Srbije, koji su načinjeni uprkos preporukama Evropske unije“, smatra Kapor.
Ipak, on napominje da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, i da zbog toga ima „privilegiju“ da se snabdeva ruskim gasom, ali da naposletku – to nije dovoljno.
„Srbija ima ugovor sa Rusijom koji su mnoge države prekinule zbog ruske agresije, iako su imale povoljnije cene. Srbija to nije učinila pa i dalje ima ugovor, ali njime ne zadovoljava sve svoje potrebe za prirodnim gasom. Po sadašnjim okolnostima, našoj zemlji je potrebno još gasa“, sugeriše Kapor.
Kapor dodaje i da priključivanje platformi ne znači automatski da ćemo kupiti određene količine gasa, već da samo otvara mogućnost da se to dogodi.
Kada je u pitanju racionalnost odluke da se Srbija priključi platformi, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, Vojislav Vuletić, saglasan je sa Kaporom da je ona dobar izbor. Sa druge strane, skeptičan je da će nabavka biti povoljnija od one koja nam je već dostupna.
„Diversifikacija je uvek dobra ako je moguća, i ako ima sa više strana izbora da se dopremi gas. To bi kupcu omogućilo da bude konkurentan i da ima dobru cenu. Ipak, veliko je pitanje da li je to ostvarivo. Mišljenja sam da Evropska unija trenutno nema dovoljno snage da bi mogla da privuče veće količine gasa“, kaže naš sagovornik.
Kao i Kapor, Vuletić smatra da ova putanja nabavke ne može biti povoljnija od postojeće, jer, kako kaže, Evropska unija trenutno nabavlja samo gas koji je skuplji od onog koji nabavlja Srbija.
„Gas po većoj ceni nam ne bi bio interesantan, koliko god da ga ima. Sve što Evropska unija nabavlja, skuplje je od onoga što mi nabavljamo“, pojašnjava Vuletić.
Iza priključivanja Srbije zajedničkoj platformi pre vidi „političku igru“ nego ekonomsku ili energetsku strategiju.
„Ti potezi su verovatno motivisani željom da uđemo u Evropsku uniju“, zaključuje Vuletić, prenosi Danas.
