Reverzibilne hidroelektrane su u samom vrhu priorieta kada su u pitanju obnovljivi izvori energije, kako zbog proizvodnje tako i zbog skladištenja električne energije.
Zbog toga su rezevrzibilne hidroelektrane više puta nazvane draguljom srpske energetike na Međunarodnoj stručnoj konferenciji Značaj izgradnje RHE Bistrica i RHE Đerdap 3, koju je Energija Balkana organizovala pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike a u saradnji sa Elektroprivredom Srbije AD.
“Gradnja RHE Bistrica jedan je strateških projekata države Srbije i EPS-a, a posebno je važna jer se očekuje dalјe povećanje učešća promenjivih obnovlјivih izvora energije, od možda najznačajnijeg resursa koji planeta ima sunca. Izvesno je da će biti potrebni novi kapaciteti koji će omogućiti balansiranje i stabilnost sistema, ne samo Srbije već i regiona. I to je ona suštinska potreba koju omogućavaju reverzibilne hidroelektrane“, rekao je v.d. generalnog direktora EPS AD Dušan Živković energetike na Međunarodnoj stručnoj konferenciji Značaj izgradnje RHE Bistrica i RHE Đerdap 3, koju je sajt Energija Balkana organizovao pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike a u saradnji sa Elektroprivredom Srbije AD.
Naglašavajući aktuelnost izgradnje reverzibilnih hidroelektrana, ne samo za naš region, već i na globalnom nivou Živković je govorio o njihovom značaju za obezbeđivanje skladištenja, balansiranja i energetske sigurnost u periodu ispred nas.
RHE Bajina Bašta – zlatna rezerva EPS-a
„Energetske prilike u Evropi i svetu, energetska tranzicija, koju već živimo i neminovna dekarbonizacija, dodatno su podrška razvoja reverzibilnih hidroelektrana. Pomenuo sam na obeležavanju 130 godina EPS-a, ponose srpske energetike – TENT B i Đerdap 1, ali i dragulј srpske energetike RHE Bajinu Baštu. Verujem da svi znamo koliko je za naš elektroenergetski sistem važna upravo RHE Bajina Bašta, naša zlatna rezerva za sve one trenutke kada nedostane energije, a dešavali su se u srpskoj energetskoj istoriji“, podsetio je prvi čovek EPS-a.
Govoreći o 40 godina rada RHE Bajina bašta Živković je istakao da je ova elektrana „po mnogo čemu jedinstvena u svetu“.
„Njena izgradnja predstavlјala je veliki građevinski podvig. Prokopavanjem planine Tare drugim podzemnim tunelom kroz koji prolazi cevovod, povezane su dve akumulacije, koje razdvaja visinska razlika od oko 600 metara i to je jedan od najvećih neto padova vode u svetu“.
„Upravo je to ono što nas čeka i kod izgradnje RHE Bistrica. Nova akumulacija, novi tuneli, ali i nova četiri agregata od 164 MW, sa varijabilnom brzinom okretanja. Sve ovo su i razlozi za izuzetno veliki interes da se izgradi ova RHE“, potencirao je Živković.
RHE Bistrica će EPS-u dati novu, komercijalnu notu
Osim balansiranja i kapaciteta skladištenja RHE Bistrica će, kako je rekao, imati uticaj na finansijski aspekt EPS portfelјa i to kroz povećanu fleksibilnost i kroz nove usluge koje će se neminovno pojaviti na tržištu, a koje će EPS-u dati novu komercijalnu notu u poslovanju.
„Sve to je klјučan interes za srpsku elektroprivredu. Prema dosadašnjim analizama, izgradnjom RHE Bistrica dobili bismo fleksibilan elektroenergetski proizvodni kapacitet u srcu elektroenergetskog sistema ne samo Srbije, već čitavog regiona. To je klјučan interes za srpsku elektroprivredu. Zanimlјivo je i što RHE Bistrica, pored sopstvene akumulacije ima mogućnost da koristi i dodatni vodni potencijal iz akumulacija Uvačkog, Zlatarskog i Radoinjskog jezera. Na taj način pobolјšaćemo korišćenje kaskade Drinsko-Limskih elektrana“ rekao je Živković.
Reverzibilne elektrane bitne za energetsku tranziciju
Radoš Popadić, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike za sektor elektroenergetike rekao je da su prioriteti srpske elektroenergetike obezbeđivanje sigurnosti i nezavisnosti energetskog sektora uz unapređenje životne sredine. Istakao je i važnost da energija bude povoljna kako za privredu tako i za građane.
„Ova tema je direktno vezana za energetsku tranziciju, obnovljive izvore energije, uvođenje novih tehnologija u energetski sektor kao i stabilno funkcionisanje sistema u svetlu poremećaja u kojim se poslednjih godina, nažalost i dana, nalazi ceo svet. Iz ugla naše Države, neophodno je, sa jedne strane, obezbediti energetsku sigurnost i energetsku nezavisnost, i sa druge strane, sačuvati i unaprediti životnu sredinu i to sve po najmanje mogućim troškovima, u socijalno pravednom procesu. Ova pitanja su ključna za budućnost, kako Evrope, tako i naše zemlje, a deo rešenja za Srbiju su svakako investicije u ovoj oblasti, u koje, su po svom značaju, u samom vrhu reverzibilne hidroelektrane, u ovom trenutku pre svega Bistrica“, rekao je Popadić ističući da je „cilj da dostignemo 45 odsto energije iz obnovljivih izvora i učinimo ih ravnopravnim sa ugljem“.
U ključne ciljeve Popadić je naveo i značajno povećanje energetske efikasnosti i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,4 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu.
„RHE Bistrica je jedna od najvažnijih investicija u listi prioritetnih projekata, koji je važan za unapređenu energetsku stabilnost Srbije, balansiranje energije proizvedene iz obnovljivih izvora i razvoj tržišta električne energije. U pitanju je vrlo atraktivan projekat po mnogim parametrima, ovaj projekat je novi dragulj naše energetike. Izgradnjom RHE Bistrica, Srbija bi povećala svoje kapacitete za skladištenje energije iz potencijala vode. To je posebno korisno za ravnotežu ponude i potražnje u elektroenergetskim sistemima, omogućavajući snabdevanje električnom energijom kada je potrebno – posebno kada obnovljivi izvori energije, poput vetra i sunčeve energije, nisu dostupni“, rekao je savetrnik u MRE.
Popadić je naveo da bi planiranom snagom od 656 MW RHE Bistrica donela dodatnu stabilnost i pouzdanost elektroenergetskog sistema, projektovanog da brzo prelazi iz režima skladištenja u režim proizvodnje energije i obrnuto, kako bi kompenzovali fluktuacije u potražnji ili iznenadne prekide u snabdevanju energijom. RHE Đerdap 3 bi, po njegovim rečima dodatno ubrzao i osigurao integraciju obnovljivih izvora energije u naš elektroenergetski sistem.
RHE Đerdap 3 – mogući bitan projekat za region i Evropu
Govoreći o RHE Đerdap 3 Popadić je rekao da se ovaj projekat sada razmatra sa potencijalnom snagom od oko 1.800 MW, koji će se graditi u tri faze.
„Reverzibilna HE Đerdap 3 bi mogla da zadovolji deo potrebe regiona i Evrope – za balansiranje varijabilne proizvodnje iz vetroelektrana i solarnih elektrana. Zbog svih specifičnosti, analize u vezi sa ovim projektom su i dalje u toku, pre svega zbog vremensko horizonta potrebe za jednim ovakvim projektom. U suštini, ono što je značaj RHE Bistrica, važi i za Đerdap, samo na širem regionalnom i evropskom nivou“, poručio je Popadić.
Prepreke za realizovanje ovog projekta se tiču činjenice da je Đerdap nacionalni park i da mi RHE mogla negativno da utiče na životnu sredinu, kao i to da je u pitanju međudržavni projekat.
Idelana skladišta električne energije
Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetike Republike Srbije kaže da je naša energetska politika, kada su u pitanju obnovljivi izvori spona sa Evropom. Istakao je da smo svedoci ekspanzije solarnih elektrana i vetroparkova, ali da je i dalje veliki problem skaldištenje energije.
„I pored toga što se ulažu ozbiljna sredstva u istraživanje skladištenja, reverzibilne hidro elektrane su najbolje. Zeleni vodonik je tek stigao do 30 odsto, a baterije nemaju dugačak veka trajanja i dosta zagađuju životnu sredinu. Dobro je što smo nestihijski krenuli ka razvoju zelene energije, ali pre svega bezebednosti države”, rekao je Popović ističući da bi RHE Bistrica za Srbiju bila dovoljna.
Radi se katastar RHE Srbije
Dragan Stanković, direktor sektora za održavanje i naknadna ulaganja u HE i OIE Elektroprivrede Srbije je, govoreći o važnosti RHE Bistrica 2, naveo podatake da u svetu trenutno ima više od 80 izgrađenih RHE snage veće od 1000 MW. Polovina tih kapaciteta je u Kini. Trenutno se gradi još 88 reverzibilnih hidroelektrana, od čega 83 u Kini.
Prema njegovim rečima, u toku je izrada katastra reverzibilnih hidroelektrana u Srbiji. Najavio je mogućnost izgradnje novih ali „ne od 1.000 MW. Manjih da“.
Govoreći o Bistrici 2 Stanković je naveo da je potpisan ugovor o studiji za procenu uticaja na životnu sredinu, koja se očekuje do kraja septembra 2024. godine, a da je u finalnoj fazi izrada prostornog plana.
Kako će rasti značaj Bistrice
Bratislav Stišović, direktor Energoprojekt Hidroinženjeringa smatra da kompanija na čijem je čelu ima kapacitete da samostalno vodi projekat RHE Bistrica.
„Radili smo i veće projekte od Bistrice. Imamo decenijsko iskustvo u više zemalja i kontinenata. Upravo smo zaključili posao sa nemačkim partnerom za izgradnju RHE u Ruandi“, rekao je Stišović.
Ističući neophodnost izgradnje RHE Bistrica Stišović je naveo rezultate energetsko – tržišne analize, sprovedene za tri različita scenarija razvoja. Prema njima RHE Bistrica bez dileme donosi značajnu korist EPS-u, koja se kreće u rasponu od minimalnih 42,2 miliona evra 2030. godine do maksimalnih 172,4 miliona evra 2040. godine.
„Rast koristi u kasnijim godinama je očekivan, imajući u vidu prognozirani razvoj varijabilnih obnovljivih izvora, poput vetra i solara u Srbiji i Evropi, skok volatilnosti cena i povećanje potrebe za balansnom rezervom i balansnom energijom“, kaže ovaj stručnjak Energoprojekt Hidroinženjeringa ukazujući da treba imati u vidu da se dominantan uticaj RHE Bistrice ostvaruje na račun povećane fleksibilnosti EPS portfelja.
Naime, preporuka je da agregati postrojenja imaju mogućnosti varijabilne promene snage i u turbinskom i u pumpnom režimu.
Premrežavanje rečnih slivova
Stišović je istako je da je u toku proces usklađivanja sa okolnom infrastrukturom. Sa Putevima Srbije postignut je dogovor u vezi sa drumskim saobraćajnicama. Rešeno je i ukrštanje sa gasovodom, planirano je izmeštanje trase dalekovoda, kao i obezbeđivanje vode za Priboj.
Miodrag Milovanović, savetnik generalnog direktora Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi izneo je zanimljiv predlog o preuzmeravanju vode ka morvaskom slivu, gde živi više ljudi, a ima manje padavina, što je posledica klimatskih promena. Za to je, kako kaže, potreban dugoročan plan.
„Sliv Drine, sa površinom od 20.000 km2 ime mnogo veći hidropotencijal od Morave, koja ima 230 kubika na ušću. Voda iz Bistrice mogla bi da ide tunelom u akulumacije Orlovača na Rzavu i koristi se na slivu Morave“, rekao je ovaj stručnjak.
Turističko ostrvo u zoni akulumacije
Tokom snimanja lidar tehnologijom u zoni akumulacije našli smo na ostatke grada Klaka ili Kleke iz doba Nemanjića. U pitanju su izviđačnicame i stražare. Od interesa je da se sačuvaju. EPS je preuzeo aktivnosti da se izradi studija o kulturnom nasleđu. Ideja je da bude ostrvo u zoni akumulacije sa velikim izgedom da postane turistička atrakcija, prenosi N1.
