Nije istina da će ugradnja pametnih brojila biti besplatna za potrošače struje u Srbiji, tvrdi za Novu ekonomiju Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu prava potrošača „Prosperitet“ iz Novog Sada, dodajući da će građani „sve to platiti kroz učestalo povećanje cene struje“.
Besplatno nema ni sira u mišolovci, neko to mora da plati, a mi to plaćamo kroz učestalo povećanje cene električne energije i loše pružene usluge u smislu napona i svega ostalog i troškova na računima za struju, koji nemaju veze sa proizvodnjom i dostribucijom električne energije, rekao je Ćirilović.
Kod nas su namerno iskomplikovali račun za struju sa mnogo detalja da potrošač ne bi shvatio šta plaća, on treba ukupan fakturisani iznos u računu da podeli sa brojem utrošenih kilovata, pa će videti pošto mu je kilovat-sat, rekao je Ćirilović.
Prema njegovom mišljenju, paradoksalna je činjenica da je kilovat struje u Srbiji skuplji ako se potroši manje struje.
To je prosta matematika, ako se ukupno zaduženje podeli sa brojem potrošenih kilovata, to je daleko skuplje, rekao je Ćirilović.
On naglašava i da 60 odsto onoga što se nalazi u računu za struju nema veze sa proizvodnjom i distribucijom električne energije, već se sa tim plaćaju ostale stvari.
To znači da samo 40 odsto strukture računa za struju ima veze sa proizvodnjom i distribucijom električne energije, kazao je Ćirilović.
Nova ekonomija navodi da su pre deset godina bile ugovorene prve kreditne linije od po 40 miliona evra sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropskom investicionom bankom (EIB).
Ta projektovana finansijska konstrukcija, u prvoj fazi, koja je trebala da bude okončana do 2015. godine, po tadašnjim procenama bila je dovoljna za ugradnju oko 250.000 pametnih strujomera, podsećaju u Udruženju „Prosperitet“.
U Srbiji je trenutno oko 150.000 takvih uređaja već ugrađeno, a novim projektom biće zamenjeno oko 470.000 starih brojila, kojih u Srbiji ima oko 3,78 miliona.
Potrošači struje koji ne dobiju nova brojila mogli bi da se nađu i u diskriminatornom položaju u odnosu na one koji su ih dobili, navode predstavnici potrošačkih organizacija.
Za prvu fazu zamene i izmeštanja brojila država je obezbedila 110 miliona evra, a dalju dinamiku diktiraće priliv sredstava i tehnički kapaciteti, prenosi Danas.
