Novi Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju („Službeni glasnik RS“ br. 89/2015) koji je stupio na snagu 4. novembra 2015. godine počeo je sa primenom 3. februara 2016. godine. Za razliku od prethodnog Zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju iz 2011. godine, koji nije dao očekivane rezultate u pogledu smanjenja broja nenaplativih potraživanja, novi Zakon uspostavlja bolji pravni okvir za dobrovoljno restrukturiranje duga u Srbiji.Cilj donošenja ovog Zakona jepronalaženje rešenjaza rastući problem nelikvidnosti pravnih lica i preduzetnika, čiji dugovi premapodacima Narodne banke Srbije iznose 256,7 milijardi dinara za oko 30.000 blokiranih računa pravnih lica, odnosno 15,5 milijardi dinara za više od 26.000 blokiranih računa preduzetnika.U tom smislu, Zakon je donet kao jedna od mera za rešavanje nenaplativih kredita.
Sporazumno finansijsko restrukturiranje predstavlja potpuno dobrovoljni, vansudski model restrukturiranja korporativnih dugova kroz redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa između privrednog društva/preduzetnika kao dužnika i njegovih poverilaca. Smisao sporazumnog finansijskog restrukturiranja je blagovremeno prepoznavanje i rešavanje finansijskih poteškoća privrednog društva/preduzetnika, stvaranje uslova za nastavak njegovog poslovanja kao i odgovarajući način tretiranja problematičnih kredita u finansijskom sistemu Republike Srbije. Ovom postupku se pristupa ukoliko poverioci privrednog društva/preduzetnika koji je u finansijskim teškoćama utvrde da je opstanak dužnika, dugoročno gledano, ekonomski opravdan i izvodljiv kao i da je namirenje potraživanjapoverioca moguće.
U odnosu na prethodni propis, novi Zakon predviđa širi krug pravnih lica nad kojima se mere finansijskog restrukturiranja ne mogu sprovoditi. U skladu sa izmenama, dodatno se izuzimaju i privredna društva koja obavljaju poslove faktoringa, platne institucije i institucije elektronskog novca, druga privredna društvima koja se pretežno bave pružanjem finansijskih usluga u skladu sa zakonom, kao i lica u stečaju i lica nad kojima je pokrenut prethodni stečajni postupak u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije.
Osim pomenutog, novine koje predviđa predmetni Zakon su:
1- Uvođenje pojma razvojnih institucija kojim su obuhvaćeni: Fond za razvoj Republike Srbije, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, Agencija za osiguranje depozita kada postupa u ime i za račun Republike Srbije i druga pravna lica koja su posebnim zakonom osnovana u svrhe finansiranja ili podsticanja razvoja u Republici Srbiji;
2- Primena načela održivosti poslovanja dužnika proširuje se i na preduzetnike;
3- Načelom postupanja u dobroj veri više nije precizirana zabranapoveriocu i dužniku preduzimanja radnji kojima se drugom može prouzrokovati šteta;
4- Načelo saradnje poverilaca više ne predviđa koordinaciju poverilaca;
5- Zahtev za sprovođenje finansijskog restrukturiranja osim poverilaca može podneti i dužnik, akoji se podnosi Privrednoj komori Srbije kao institucionalnom posredniku;
6- U slučaju da je dužnik preduzetnik, finansijsko restrukturiranje može se sprovoditii uz učešće samo jedne banke;
7- Ograničava se krug poverilaca koji mogu da učestvuju u finansijskom restrukturiranju. Naime, nedvosmisleno je predviđeno da seosim banaka u svojstvu poverilacamogu javiti samo domaće razvojne institucijea umesto jedne od banaka ili institucija i domaća banka u stečaju ili likvidaciji;
8- Zaključivanje ugovora o mirovanju dugova predviđeno je kao mogućnost, a ne kao obaveza;
9- Za razliku od prethodnog Zakona, nije precizirano ko je nadležan da propiše sadržinu ugovora o mirovanju dugova;
10- Nadležnost Privredne komore Srbije je detaljno regulisana i proširena, tako da pored dužnosti vezanih za posredovanje obuhvata vođenje evidencije i praćenje realizacije zaključenih ugovora o finansijskom restrukturiranju;
11- Dužnik više ne dostavlja ugovor o sporazumnom finansijskom restrukturiranju registru privrednih subjekata pri Agenciji za privredne registre već se evidencija ove vrste ugovora vodi uPrivrednoj komori Srbije.
Nova, Zakonom predviđena rešenja olakšavaju proceduru i dovode do jednostavnijeg i efikasnijeg rešavanja kompleksnih dužničko-poverilačkih odnosa u Republici Srbiji.Ovo najpre potvrđuje činjenica da se postupak restrukturiranjasada može sprovoditi i ako se umesto banaka na strani poverioca nađu i razvojne institucije. Takođe, umesto jedne od banaka ili razvojne institucije može se naći domaća banka u stečaju ili likvidaciji. U slučaju da je dužnik preduzetnik, finansijko restrukturiranje može se sprovoditi ako u njemu učestvuje najmanje jedna banka.
S druge strane, imajući u vidu da je postupak sporazumnog restrukturiranja dobrovoljan, potencijalni problem može da predstavljanepostojanje interesovanja banaka da učestvuju u postizanju dogovora. Naime, postoji mogućnost da banke ne izraze zainteresovanost za odricanje od prava na blokiranje računa dužnika čak i u toku pregovora iz razloga što poverioci, koji ne učestvuju u postupku, nisu ograničeni u pogledu blokiranja računa bi mogli da dođu u povoljniji položaj od banaka koje su učesnici u postupku sporazumnog restrukturiranja.
Ostaje da se vidi da li će zakon dovesti do pozitivnih rezultata i ispuniti zacrtane ciljeve iz Nacionalne strategije za rešavanje povećanog broja problematičnih kredita u zemlji, koja je usvojena u avgustu 2015 godine.
Milica Stojanović, Associate
Jelena Malešević, Associate
JPM Jankovic Popovic Mitic
